Rusi tvrde da je Mesec veštačka tvorevina i kreacija vanzemaljske civilizacije (VIDEO)

U julu 1970. godine, dva ruska naučnika, Mihail Vasin i Aleksandar Šerbakov, objavili su članak u sovjetskom časopisu “Sputnjik” pod nazivom “Da li je Mesec kreacija vanzemaljske civilizacije?“

Teorija predložena od strane ova dva stručnjaka nudi argumente koji bi objasnili bezbrojne enigme oko Meseca i njegovog stvaranja.

Mesec je jedan od najzagonetnijih objekata u našem solarnom sistemu. Postojanje Meseca je savršeno definisao Robin Bret, naučnik iz NASA-e, koji je rekao da “izgleda da je lakške objasniti ne postojanje Meseca, nego njegovo postojanje.“

Objavivši ovaj članak, pokrenuli su brojna pitanja o Mesecu i njegovoj formaciji koja se, ni jedan drugi naučnik u to vreme nije usudio da pita.

Njihov članak je dobio tešku kritiku, ali su izneli svoju poentu pišući o Mesecu i njegovim bezbrojnim misterijama.

Ovaj ruski naučni duo je predložio teoriju da Zemljin Mesec nije prirodni satelit, već planetoid koji je bukvalno šupalj iznutra i koji su na tom mestu postavila super napredna inteligentna bića koja poseduju tehnologiju koja je daleko superiorinija od naše, čak i danas.

Šerbakov i Vasin su predložili da su masivne mašine bile korišćene za topljenje kamena i formiranje duge šupljine unutar Meseca, šireći rastopljeni otpad na lunarnu površinu.

Unapredili su svoju teoriju rekavši da je Mesec očuvan unutrašnjom ljuskom poput trupa, pored rekonstruisane spoljne ljuske od metalnog kamenog otpada, i na kraju je ova ogromna kreacija usmerena kroz kosmos i konačno postavljena u orbitu oko naše planete.

Neki kažu daje to apsurdna ideja, ali su ova dva naučna iznela poentu podržanu naučnim podacima.

Vasin i Šerbakov tvrde da postoje neke lunarne stene za koje je otkriveno da sadrže obrađene metale kao što su mesing, elementi uranijuma 236 i neptunijuma 237. Za ove elemente nikada nije otkriveno da se javljaju prirodno.

Međutim, nekako postoje tragovi njih na površini Meseca.

Na primer, uranijum 236 je radioaktivni nuklearni otpad koji se nalazi u utrošenom i prerađenom uranijumu.

Još interesantnije, neptunijum 237 je radkoaktivni metalni element i poznati nusprodukt nuklearnih reaktora i proizvodnje plutonijuma.

U svom članku, Vasin i Šerbakov pišu:

“Obacujući tradicionalne puteve zdravog razuma, uronili smo u ono što bi se na prvi pogled moglo činiti razuzdanom i neodgovornom fantazijom.“

“Ali što detaljnije ulazimo u sva znanja koja je čovek sakupio o Mesecu, sve više smo uvereni da ne postoji ni jedna činjenica koja bi isključila našu hipotezu. Ne samo to, već mnoge stvari koje su do sada smatrane lunarnim enigmama, mogu se objasniti u svetlu ove nove teorije.“

Interesantno, dr Faruk El Baz je citiran u izjavi: “Postoje brojne neotkrivene pećine za koje se veruje da postoje ispod površine Meseca. Nekoliko eksperimenata je poslato na Mesec kako bi videli da li su ove pećine stvarne.“ Interesantno, rezultati ovih eksperimenata nikada nisu objavljeni.

Dr Šon K. Solomon sa MIT-a je doprineo misteriji šupljeg Meseca kada je napisao: “Eksperimenti Lunar Orbiter-a su znatno poboljšali naše razumevanje Mesečevog gravitacionog polja… Predstavljajući zastrašujuću mogućnost da je Mesec možda šupalj.”

Koliko god nemoguće izledala ova Mesečeva teorija na prvi pogled, sačekajte trenutak i razmotrite kako ovaj “neuobičajeni“ model usklađuje sve misterije Meseca.

Uzimajući u obzir objašnjenje Vasina i Šerbakova, to bi nam omogućilo da objasnimo zašto Mesec pruža dokaze da je mnogo stariji od naše planete i možda čak i od našeg solarnog sistema.

Takođe bi pomoglo da se objasni zašto postoje tri različita sloja unutar Meseca, sa najgušćim materijalima na spoljašnjem sloju, baš kao što bi se očekivalo kada bi se gledalo u “trup“ svemirskog broda.

Štaviše, ovo bi takođe moglo objasniti zašto na površini našeg Meseca nisu pronađeni znaci vode, ali smo pronašli mnogo dokaza da ona postoji duboko unutar njega.

Ova revolucionarna teorija bi takođe objasnila misteriju koja stoji iza mora i maskona, što se može smatrati ostatkom mašinerije koja je korišćena za bušenje i stvaranje šupljeg Meseca.

Ova teorija da je naš Mesec zapravo veštački satelit bi mogla objasniti čudne – ali ritmične “lunarne potrese“.

Interesantno, ako je Mesec zaista rezultat naprednog vanzemaljskog “teraformiranja“, onda bi nam to pružilo rešenje za dugotrajnu raspravu između “vrućeg meseca“ i “hladnog meseca“, ukazujući da su i jedni i drugi stručnjaci bili u pravu.

To znači da je naš Mesec prvobitno bio hladan planetoid, koji je veštački pretvoren u svemirsku letelicu pomoću veštačkog zagrevanja.

Ova teorija bi takođe mogla pomoći u objašnjavanju kontradikcija vezano za pitanje da li je Zemljin satelit zapravo šupalj ili ne.

Ako je Zemljin Mesec prvobitno bio čvrst planetoid koji je davno veštački izbušen, verovatno bismo pronašli dokaze obe faze – što je upravo ono što imamo sa našim trenutnim znanjem o Mesecu.

Čak i Isak Asimov – američki pisac i profesor biohemije na Bostonskom univerzitetu. Bio je poznat po svojim delima naučne fantastike, a popularna nauka je bila fascinirana zagonetkama oko Meseca.

Asimov je pisao o Mesecu i tome kako je verovao da je on možda “zarobljen“ i stavljen na tu poziciju: “On je jednostavno preveliki da bi ga zarobila Zemlja.

Šanse da takvo hvatanje bude efikasno i da Mesec tada preuzme gotovo kružnu orbitu oko Zemlje su premale da bi ovakav slučaj bio kredibilan.“

A Asimov je bio u pravu po pitanju Mesečeve orbite – ne samo da je ona gotovo savršen krug, već je i stacioniran, što znači da se jedna strana uvek suočava sa Zemljom samo sa najmanjom varijacijom.

Koliko mi znamo, ovo je jedini prirodni satelit koji ima takvu čudnu orbitu.

Webtribune.rs