TITANIKU PRETI NOVA KATASTROFA! - VIDEO

Džasmin Fok-Skeli podsetila je na upozorenja naučnika da najslavnija brodska olupina na svetu, Titanik, za nekoliko godina više neće postojati. Razlog je gotov neverovatan, proždraće je do poslednje mrvice jedna bakterija.

Čovečanstvu je trebalo čak 73 godine da pronađu Titanik posle brodoloma 1912. godine.

Zasluge za to pripadaju Robertu Balardu, okeanografu sa Univerziteta Roud Ajlend, ali je uglavnom nepoznato da su na Titanik nabasali gotovo slučajno, tražeći dve potonule nuklearne podmornice.

Na njihovo oduševljenje Titanik se našao između dve podmornice. 3,8 kilometara ispod morske površine, u mraku, pod strašnim vodenim pritiskom, ali je bio prilično dobro očuvan.

Samo šest godina posle ekipa kanadskih naučnika primetila je na brodu naslage rđe poput siga i tada im ništa nije bilo jasno. Kada su ih pogledali pod mikoskopom ispostavilo se da su pune života.

Međutim bile su pune bakterije halomonas titanicae; hemosintetske, gram-negativne proteobakterije koja je najsretnija kad na meniju ima gvožđe.

Titanik je na dnu okeana za ove mikrobe raj na zemlji i 2011. naučnici su prognozirali još 20 godina "života" ostacima Titanika, pre nego što potpuno nestane zbog proždrljive bakterije.

Vreme mu ističe, a naučnici su u međuvremenu nastavili istraživanje bakterije i otzkrili silu njenih neverovatnih svojstava. Ispostavilo se da je bakterija otporna na visoke koncentracije soli u svojoj okolini.

Za žive ćelije so je po pravilu smrtonosna, jer voda iz ćelija teži da pobegne u okolinu u kojoj je koncentracija vode niža. To se zove osmoza, a kad se to dogodi, ćelija se skuplja i ugine zbog dehidracije. Pa i ako je okolina sa puno nižim nivoom soli također je problematično.

Voda iz okoline prodire u stanicu, stanica toliku navalu ne može podnijeti i raspada se. Mnogi oblici života zato su u svojim 'elijama razvili razne šećere ili amino kiseline koje štite od takve smrti. A Titanikova bakterija? E, ona je šampion u toj disciplini.

Džoj Zakaj sa Instituta u Grenoblu otkrio je da je adut ove bakterije to što koristi molekul "etoin" kako bi se suprotstavila slanoj okolini i visokim temperaturnim udarima, visokom osmotskom pritisku.

Ovo nije jedina bakterija koja voli da se zakači na brodsku olupinu čim dodirne morsko dno. Ubrzo posle brodoloma olupinu prekrije i bakterijski "biofilm", a onda kreće "žurka".

Takve biofilmove obožavaju korali, sunđeri, mekušci, a za njima se na ono što za kratko vreme postaje svojevrsni umetnički greben, na to mesto doseljavaju sve složenije životinje i ubrzo sve vrvi od života.