Zmaj bljuje vatru na daleko - „Digitalni cunami“ iz Šangaja potopiće američku Silicijumsku dolinu!

Kina je još jednom poljuljala američko tehnološko liderstvo — u Šangaju je otvorena specijalizovana berza visokotehnoloških kompanija „Star market“, koja je slična američkoj elektronskoj deoničkoj berzi „Nazdak“.

U slučaju uspeha projekta, priliv kineskog novca u Silicijumsku dolinu naglo će se smanjiti, što će stvoriti ogromne probleme američkom inovacionom sektoru.

Glavni cilj berze „Star market“ je da osigura kineskim startap preduzećima investicije na nacionalnom tržištu, a istovremeno, kako je rekao predsednik Kine Si Đinping, „da pomogne Šangaju da ojača svoju poziciju međunarodnog finansijskog centra i svetskog centra nauke i inovacija“.

Vlada je obezbedila niz privilegija za novu berzu. Za pristup trgovanju nije potrebna dozvola državnog regulatora, što drastično ubrzava proceduru listinga. Za razliku od drugih berzi, startap preduzeća, koja još nisu ostvarila profit, moći će da plasiraju akcije na „Star market“.

Osim toga, dozvoljena je „kratka prodaja“ akcija, koja je zabranjena na drugim berzama u Kini. Takođe, u prvoj sedmici trgovanja nije bilo ograničenja na promene cena u toku dana, dok se, na primer, na Šangajskoj berzi trgovanje sredstvom obustavlja, ako njegova cena u toku dana varira za 10 odsto.

Istina, uvedena su stroga pravila za kupce akcija — investitori moraju da imaju najmanje dve godine iskustva u trgovanju akcijama, i više od 500 hiljada juana (oko 73.000 dolara) na brokerskom računu.

Otvaranje berze izazvalo je veliku pometnju među investitorima i predstavnicima visokotehnološkog biznisa. Oko 140 kineskih kompanija podnelo je prijavu za listing, dok je samo 25 primljeno na tržište.

Prvog dana akcije su prodate za gotovo 50 milijardi juana (više od sedam milijardi dolara), dok su cene proizvoda porasle za 140 odsto. Cena pojedinih hartija od vrednosti porasla je za više od 500 odsto.

Glavni razlog za pometnju na berzi nisu povoljni uslovi, nego uverenje da će država podržati novu platformu i ceo visokotehnološki centar nacionalne ekonomije.

Stručnjaci ističu da „Star market“ nije stvoren samo da ubedi kineske tehnološke kompanije da je bolje da prodaju akcije na domaćem tržištu, nego i da privuče kineske investitore sa stranih na nacionalne platforme.

Istorijski gledano, kineske tehnološke kompanije su uglavnom plasirale akcije na američkim berzama. To je bilo logično, uzimajući u obzir tradicionalno interesovanje američkih investitora za visoku tehnologiju.

Međutim, sada su mnogi analitičari uvereni da je glavni cilj Kineza bio da prouče mehanizme rada stranih platformi u cilju stvaranja sopstvene berze.

To je naročito postalo aktuelno nakon što se trgovinski rat, koji je Vašington objavio Pekingu, proširio i na tehnološku sferu.

Amerikanci su optužili Kineze za ogromnu krađu tehnologije i za totalnu industrijsku špijunažu. Pored toga, oni su najvećim kineskim proizvođačima elektronike — kompanijama „ZTE“ i „Huavej“, praktično zabranili da posluju u SAD.

U avgustu prošle godine Donald Tramp je potpisao zakon o ograničavanju stranih ulaganja u američke tehnološke kompanije (FIRMMA). Američki zvaničnici su iznenada shvatili da su Kinezi u protekloj deceniji uložili više od 35 milijardi dolara u američku tehnologiju, kako bi, pre svega, naučili kako da naprave svoju.

Prema tom zakonu, sve kompanije u zemlji, koje su povezane sa „kritičnom tehnologijom“ i koje planiraju da prodaju akcije kineskim investitorima, moraju prvo da dobiju dozvolu Komiteta za strane investicije (CFIUS).

U dokumentu nije navedena lista „kritične tehnologije“, tako da su mnogi američki preduzetnici odlučili da se jednostavno suzdrže od saradnje sa investitorima iz Kine.

Štaviše, Federalni istražni biro se pridružio borbi protiv „kineskog uticaja“. FBI je zvanično saopštio da upozoravaju preduzeća na potencijalnu ekonomsku špijunažu ili krađu trgovinske tajne.

Prema procenama analitičke kompanije „Rodijum grup“, dok je u avgustu prošle godine vrednost pripremanih ugovora sa učešćem kineskog kapitala u Silicijumskoj dolini procenjivana na tri milijarde dolara, sada takvih ugovora praktično nema.

Poslovanje u SAD je prekinulo više od deset korporativnih i privatnih investicionih fondova iz Kine, sa sredstvima u vrednosti od nekoliko desetina milijardi dolara.

Pored toga, stručnjaci ističu da je glavni deo kineskog novčanog toka sačuvan, ali sada ide preko ofšor kompanija. Donedavno su obe strane bile zainteresovane za to, jer su američkim startap kompanijama uvek nedostajala ulaganja, a investicioni fondovi Kine nisu imali alternativu za Silicijumsku dolinu.

Pored toga, svake godine na kineskim univerzitetima diplomira oko četiri miliona stručnjaka iz oblasti tehnologije, matematike i tehnike, tako da ne prete problemi sa kadrom u visokotehnološkom sektoru.

Istovremeno, otvaranjem „Star market“ berze, uveliko je olakšano privlačenje investicija.

Zaključak je da će se startap kompanije u Silicijumskoj dolini suočiti sa velikim problemima. Ne samo da će ulaganja naglo opasti, nego će novi kineski projekti svake godine predstavljati sve veću konkurenciju.

Sputnjik