Zašto je Tramp uzmakao pred Kinom

Međuzavisnost američke i kineske ekonomije, kao i predsednički izbori u SAD, glavni su razlozi za postizanje „primirja“ u trgovinskom ratu između Amerike i Kine. Tramp ne sme sebi da dozvoli recesiju u izbornoj godini.

To, međutim, ne znači da Kina neće i dalje trpeti američki vojni i geopolitički pritisak.

„Za ’primirje‘ u trgovinskom ratu između Amerike i Kine američki predsednik Donald Tramp i te kako je imao razloga i dogovor, koji je postignut u Osaki, može se oceniti kao pomak američkog predsednika“, kaže nekadašnji jugoslovenski diplomata Zoran Milivojević.

Popuštanje američkog predsednika izazvano je promenjenim okolnostima i činjenicom da Amerika više nije ta koja može da diktira uslove, a takođe i Amerika trpi ekonomsku štetu od trgovinskog rata sa Kinom.

„Potpuno je jasno da postoji međuzavisnost dve najveće svetske ekonomije i nije moguće uvesti sankcije Kini, a da Amerika ne oseti posledice“, navodi Milivojević.

Međuzavisnost američke i kineske ekonomije naterala je Trampa da preispita svoju politiku, da se vrati na pozicije iz predizborne kampanje i da pokuša da ih sprovede.

Ti ciljevi su, podseća Milivojević — da pokuša da razgovara i sa Rusijom i sa Kinom.Sastanak G20 u Osaki je pokazao da se događa potpuna tranzicija ka multipolarnom svetu, a kao rezultat toga dolazi Trampovo reteriranje i pokušaj da ne kvari svoju poziciju pred izbore.

Da je američki predsednik pod pritiskom čitave plejade američkih privrednika — od farmera do IT industrije (a podrška svih njih mu je potrebna da bi osvojio drugi predsednički mandat) i sve to zbog trgovinskog rata sa Kinom — potvrđuje i politikolog Aleksandar Pavić.

Međutim, ono što Pavić podvlači, jeste impresija da Tramp, kada se ne nalazi u okruženju „duboke države“, nastupa sasvim drugačije — tada je on čovek koji se dogovara.

Ipak, na duži rok, prema mišljenju našeg sagovornika, svi oni koji smatraju da je Kina najljući američki protivnik na globalnom planu, od duboke države do vojnoindustrijskog kompleksa — neće odustati od pritiska na Kinu.

„Možda će trgovinski rat da bude rešen, ali oni će i dalje pritiskati Kinu preko Hongkonga, preko Sinđijanga, preko Južnog kineskog mora, preko Indije, ako je ikako moguće, preko nove Indopacifičke strategije…

Tako da, na duži rok, američke strukture i elite nisu prijateljski raspoložene prema Kini“, ocenjuje Pavić.

 „Primirje u trgovinskom ratu svakako je dobro, ali američke elite će, dok god budu insistirale na američkoj globalnoj premoći, vršiti vojni i geopolitički pritisak na Kinu na svakoj mogućoj tački“, zaključuje naš sagovornik.

Američki predsednik Donald Tramp i kineski lider Si Đinping dogovorili su se, na marginama samita G20 u Osaki, da ponovo započnu trgovinske razgovore; i potvrdili su da Vašington neće uvoditi nove sankcije na uvoz kineske robe.

Sputnjik