Vučić: Srbija nema važniju potrebu od mira, ali neka niko to ne shvata kao našu slabost

Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je da Srbija nema važniju potrebu od mira i dobrosusedskih odnosa, ali da „moli druge da to ne razumeju kao slabost”, zato što je Srbija znala kako se oružjem brani sloboda i tokom Prvog svetskog rata, što će ponovo „saznati drugi ugrozi li je neko”.

On je na svečanoj akademiji povodom 100 godina od završetka Prvog svetskog rata u Centru „Sava” podsetio da je 1. novembra 1918-te okončana trogodišnja okupacija Srbije.

„Doći do Beograda značilo je doći do slobode, vratiti se slobodi. Prema podacima Konferencije mira 1919. godine, Srbija je izgubila 28 odsto celokupnog stanovništva. Kada bismo svakom od naših poginulih predaka održali samo jedan minut ćutanja, ćutali bismo 866 dana, gubici koji su procentualno najviši u istoriji ratovanja”, kazao je Vučić.

„Danas, 100 godina nakon velike i predivne pobede, patnje i stradanja, stoji uspravna i ponosna Srbija. Suočeni smo sa nedaćama, ali se rukovodimo svojom borbom da Srbija ostane slobodna i vojno neutralna”, rekao je Vučić.

On je dodao i da niko za sobom nije „ostavio toliki dug kao ta vojska seljaka, onih koji su kod kuće ostavili plugove i kose, i koji su otišli u istoriju”, a da je Srbija danas dokaz „da li je sve to vredelo”.

„Sada je naš red da pokažemo da (ta žrtva) jeste vredela. Sve ostalo bi obemislilo naš rad, sve ostalo bi bilo skrnavljenje uspomena na njih. Srbija napokon upoznaje svoje mane i svoje vrline, uvećavamo svoje blagostanje, uvažavajući druge i poštujući sebe. Beograd ćemo učiniti lepšim i bogatijim, kao i ostalu Srbiju”, rekao je Vučić, prenosi Beta.

„Posle proboja Solunskog fronta, Prva armija vojvode Petra Bojoivića gonila je neprijatelja iz časa u čas, iz juriša u juriš, oslobađala u istom dahu jug Srbije od Vranja, Vladičinog Hana, Grdelice i Leskovca do Niša, iz koga su okupatorske snage isterane 12. oktobra 1918. godine”, rekao je na svečanosti Vučić i dodao da je za samo 46 dana srpska vojska u oslobodilačkom naletu prešla put od Soluna do Beograda, kada su komite u ranu zoru na današnji dan ušle u Beograd kao prethodnica Prve armije.

Vučić je istakao da su negde u ovom gradu, među uspomenama koje su toliko puta nadzidane, u ulicama koje su prešle preko vekova, u svom tom previranju u istoriji magičnoj koliko i sam grad postoji još taj stari trag – Prva armija, novembar, Bojović, sloboda i Beograd.

„Ime koje zagrmi kao grom iz vedra neba, tako ga je opisao Crnjanski. Nepunih 37 meseci od herojske odbrane Beograda oktobra 1915. godine legendarna komanda majora Dragutina Gavrilovića napokon je izrvšena ‘obraz Beograda, naše prestonice’ ima da bude svetao’“, rekao je Vučić.

On je istakao da su pustoš opljačkanog grada, vatru i dim zapaljenih magacina, u osvetničkom besu srušena železnička stanica, uz već ranije granatirane najznačajnije institucije srpskog identiteta i kulture, od Saborne crkve i SANU, do Narodnog muzeja, Narodnog pozorišta, porušene crkve Ružice, škola i hotela, zatekli oslobodioci Beograda iza okupatorske vojske koja se povlačila.

„Ali, zatekli su i neuništivi slobodarski duh građana koji su od Slavije do Kalemegdana pred pobedničkim jedinicama srpske vojske postavljali tepihe od cveća. Doći do Beograda značilo je doći do slobode, ući u Beograd je bilo vratiti Srbiju sebi i svojoj deci”, rekao je predsednik Srbije.

Istakao je da su „u Velikom ratu pobedili mali ljudi, obični, bez velikih škola, često maleni po stasu i godinama, od osmogodišnjeg siročeta Momčila Gavrića, dobrovoljca i najmlađeg podoficira na svetu, do 1.300 kaplara proslavlene jedinice čije je geslo bilo ‘Ni koraka nazad’“.

„Manji broj njih dočekao je kraj rata, zajedno s redovnom vojskom u jednoj misli i osećanju odazvali su se čitavim svojim bićem, naredbi koju je pred Solunski front izdao vojvoda Živojin Mišić s nepokolebljivom verom i nadom ‘Junaci, napred u otadžbini’. Nisu oni tada samo na sanduke sa municijom ispisali ono čuveno ‘Ne štedi’. Malo je to bilo za njih, za Srbiju, za Beograd koji je čekao. Napisali su to ‘Ne štedi’ svaki od njih na svoje grudi, svoje živote, verujući da postoji ono što vredi baš toliko da se život da rasipnički, bez straha I ikakve rezerve. Beograd je toliko vredeo, Srbija je toliko i još više vredela. Bila je to cena slobode”, kazao je Vučić.

Istakao da je da su rodoljublje, junaštvo i vrline učinili da Srbi iz Prvog svetskog rata izađu kao pobednici. „Glava neprijatelja, nemački car Vilhelm, rekao je da je šteta što taj mali narod nije moj saveznik”, rekao je Vučić i dodao da su i neprijatelji znali da cene Srbe i njihov moral.

Dodao je i da je Veliki rat stvorio i velika prijateljstva i brojne poštovaoce Srbije i podsetio i da je francuski maršal i počasni vojvoda srpske i jugoslovsnske vojske Franše d’Epere govorio o Srbima kao o seljacima koji su se bez napora pretvorili u vojnike, najhrabrije, najistrajnije, najbolje od svih.

„Zbog njih sam gord što sam ih predvodio rame uz rame s vojnicima Francuske”, citirao je Vučić reči francuskog maršala.

On je podsetio i na Engleskinju Floru Sends, prvog stranca i prvu ženu oficira u srpskoj vojsci, koja se još tada suprotstavljala negativnim predstavama u Velikoj Britaniji o srpskom narodu.

Srbija mora, rekao je Vučić, da upiše i grčkog državnika Elefterios Venizelosa, koji je uprkos protivljenju kralja Grčke omogućio srpskoj vojsci da se bezbedno evakuiše na Krf i oporavi za ofanzivu i oslobađanje zemlje.

„Naše misli su večeras upućene i ruskom caru Nikolaju Drugom, Arčibaldu Rajsu i američkom predsedniku Vudrou Vilsonu, koji je za „Njujork tajms” 18. jula 1918. godine dao izjavu pod naslovom ‘Slavimo Kosovo kao dan časti’. S pijetetom se sećamo britanskog generala Ernesta Trubridža, koji je branio Beograd sa Srbima 1915. godine, prošao Albansku golgotu, a zatim ušao u oslobođeni Beograd”, rekao je predsednik Srbije, prenosi Tanjug.

Srpski vojnici u uniformama, postrojeni u dva špalira, sa zastavama u rukama, dočekivali su zvanice koje su crvenim tepihom ulazile u „Sava centar”.

Oni su i u Velikoj dvorani ovog zdanja podsetili da uspomene na čuvenu Moravsku diviziju, srce vojske Kraljevine Srbije, i Drugi gvozdeni puk, baš kao i na sve druge borce, koji su svojim životima branili otadžbinu i izvojevali slobodu u Velikom ratu, nikada ne blede. To je potvrdio bogat program svečane akademije priređene povodom stogodišnjice oslobođenja Beograda u Prvom svetskom ratu.

Na početku je intonirana himna „Bože pravde”. Publika koja je do poslednjeg mesta ispunila dvoranu videla je kratak filmski zapis o događajima u našoj zemlji za vreme rata, zatim se čula i naslovna tema filma „Zaspanka za vojnike” nazvana „Najduža noć”. Njome je odata počast palim borcima.

Kompoziciju je u pratnji Simfonijskog orkestra i Hora RTS-a izvela Aleksandra Kovač. Dirigovao je maestro Bojan Suđić.

Kruna akademije bila je premijera filma „Zaspanka za vojnike”, u režiji Dragana Antonijevića i po scenariju Nataše Drakulić. Film je snimljen prema knjizi Stevana Jakovljevića „Srska trilogija“.

Posetioci su na dar dobili ce-de „Srbija u Velikom ratu 1914–1918”.