Ðukanović o KiM: Protiv sam korekcije granica, valjda znate da nisam naivan

Predsednik Crne Gore Milo Ðukanović protivi se korekciji granice između centralne Srbije i Kosova.

Kako kaže, protivi se, ne zato što sumnja u sposobnost "dva lidera, Beograda i Prištine" da se o tome dogovore i dogovor implementiraju, već zbog toga što se pita šta su garancije da se sa takvim idejama neće nastaviti na Balkanu, ali i u Evropi.

U intervjuu za BBC Đukanović pita da li to znači da se time odustaje od modela multietnickog društva na Balkanu, da li se vraćamo u 90-te i jesmo li zaboravili na rat inspirisani tim idejama - da se naprave etnicki i verski homogenije i uvećane "velika Srbija, Hrvatska i Albanija".

"Ko može da nas razumno i ubedljivo uveri da i danas svaka korekcija granica motivisana etnickom ili verskom homogenizacijom nije samo prvi korak u tom pravcu? Moramo o tome celovito i dugorocno promišljati,..., da ne napravimo korak u pogrešnom smeru i izazovemo domino efekat retrogradnih ideja", naveo je Đukanović.

Na pitanje zašto su ponovo zahladneli odnosi sa Beogradom i konstataciju da su se Podgorica i Beograd politicki, u poslednje vreme, znacajno udaljili s obzirom na to da je poslednji susret dva predsednika bio onaj Filipa Vujanovica i Tomislava Nikolica 2015. godine u Podgorici, a premijerski Aleksandra Vucica i Duška Markovica u Beogradu u februaru 2017. godine, Đukanović kaže da je "primetio da izostaju zvanični" susreti, što je, smatra, neobično.

Tvrdi da je zvanična Podgorica u svakoj prilici pokazivala spremnost da bude akter bilateralnog susreta na najvišem nivou, ali da istovremeno uvažava okolnosti da je Srbija, kako kaže, celinom pažnje državne politike zaokupljena rešavanjem pitanja sa Kosovom i da se zato na tim susretiam nije insistiralo.

"Ništa u našim odnosima ne gori", kaže Đukanović i podseća da se sa srpskim kolegom Aleksandrom Vučićem sastao na Bezbednosnom forumu u Minhenu u februaru ove godine, a da su se telefonom culi polovinom aprila, dva dana pre ovog intervjua.

Na opasku da je diplomatska hladnoća između dveju država praćena "vrelom ofanzivom provladine tabloidne štampe i televizija u Srbiji prema crnogorskom državnom vrhu koji je optuživan za podrivanje srpske politike, ponajviše na pitanju Kosova, Đukanović potvrđuje da je to registrovao i da to kod njega, kako kaže, budi sumnje i upućuje na određene pretpostavke.

"Valjda znate da nisam naivan čovek. Ali nisam ni plašljiv, niti tome dajem preveliki znacaj. Znam da je za uspeh politike najvažnije dobro uraditi posao kod kuce. Nagledao sam se tih promena raspoloženja iz određenih delova beogradske politicke i medijske scene i mogu da pretpostavim da ce doći faza u kojoj će pisati potpuno prijateljski i o Crnoj Gori, i o meni", kaže Đukanović.

Tvrdi da i iz ličnog iskustva zna ponešto o tome da te medije i državni vrh u Beogradu svrstava u sebi naklonjene, te da mu je zato, kako kaže, teško da pretpostavi da je reč o uređivackoj politici nezavisnih medija, autonomnih u odnosu na neke politicke centre u Beogradu.

Sa Vučićem, kaže, o tome nije razgovarao.

A na pitanje zašto nije, Đukanović kaže da je to zato jer su svi njihovi razgovori tematski, usredsređeni na najaktuelnija regionalna pitanja i pitanja odnosa sa EU.

Ne misli, dodaje, da je nužno da on to pitanje potencira, jer ne želi da iko od njegovih sagovornika pretpostavi da mu je potrebna pomoc i zaštita od medijske kampanje.

"Od toga sam se uvek branio i odbranio sam. Ali, ocekivao bih, recimo, da cujem neku rec objašnjenja sa druge strane - zašto se to dogada i koliko ima veze sa nekim važnim politickim procesima koji su u toku, poput pregovora sa Kosovom. Ili sa pitanjem navodne ugroženosti srpske zajednice u Crnoj Gori, koju potenciraju neki od njenih politickih lidera koji su od Miloševicevog vremena cešce bili protivnici svih novih vlasti u Srbiji nego njihovi saveznici"

Na opasku da ovakvo zagrevanje odnosa na relaciji Beograd - Podgorica može zapravo odgovara i jednom i drugom režimu da konsoliduju svoje nacionalno opredeljeno biračko telo, Đukanovic kaže da u tome ne traži šansu, niti bi manipulisao tim pitanjima.

„Prošlo je vreme, kako je neko rekao, da se ovde otvara kišobran ako u Beogradu pocne da pada kiša. O obostranim odnosima moramo zajedno voditi racuna, sa dodatnom pažnjom onog državnog rukovodstva sa čijeg se terena ta atmosfera dominantno kvari."

Đukanovic predpostavlja da bi delovanje prosrpske opozicije u Crnoj Gori moglo izgledati kao doprinos toj atmosferi.

„Bežeći od odgovornosti za to što su uvek bili protiv svih odluka koje je savremena Crna Gora donosila tokom više od poslednje dve decenije, oni sebe predstavljaju žrtvom u Crnoj Gori. U prilog oceni da nije reč o nacionalnom, nego o političkom pitanju, primetio bih da su oni najcešce bili i protiv svih pozitivnih promena u Srbiji. Ja ne vidim da je ovde iko diskriminisan".

Ideje o "ustavnim preformulacijama" Crne Gore u državu srpskog i crnogorskog naroda ili otpor crnogorskom jeziku, Đukanovic ocenjuje kao „retrogradne ideje koje pokušavaju da ugroze temeljno opredeljenje da gradimo građansku državu, multietnicko društvo."

„Zato se u našem Ustavu Crna Gora ne definiše kao država Crnogoraca, logicno ni bilo koje druge nacionalne grupacije, nego kao država svih njenih gradana - i to smatram našom najvrednijom tekovinom", zaključio je predsednik Crne Gore.