Udar na Rusiju mogao bi da uništi Savet Evrope

Rusija nije ostala nema na pretnje generalnog sekretara Saveta Evrope Torbjorna Jaglanda da bi Moskva mogla da bude isključena iz članstva u ustavnim organima ove organizacije ukoliko ne obnovi isplatu doprinosa za budžet Saveta Evrope.

Reagovao je predsednik Komiteta za međunarodne poslove ruske Državne dume Leonid Slucki, koji je izjavu generalnog sekretara SE ocenio kao još jednu političku igru i naveo da bi Rusija trebalo da razmisli o stopiranju ili zamrzavanju članstva u Savetu Evrope, bez čekanja početka procedure isključivanja iz te organizacije.

„Ukoliko bi došlo do izlaska Rusije iz Saveta Evrope, u bilo kojoj formi i bez obzira na to ko bi tu odluku doneo i kako, to bi bio kraj Saveta Evrope.

To je potpuno jasno jer Savet Evrope je jedina panevropska organizacija u kojoj nisu članice transatlantske države.

Dakle, u slučaju izlaska Rusije, to bi bio kraj ovog tela, a Evropa bi zaista ostala bez jedne organizacije koja štiti njene interese u celini“, kategoričan je Milivojević.

Takođe, dodaje naš sagovornik, to bi u Savetu Evrope izazvalo podele i stanje kakvo sada imamo u samoj Evropskoj uniji — sukob Istoka i Zapada.

Milivojević je uveren da, ukoliko Rusija ne namerava da napusti ovu organizaciju, teško da je mogu isterati.

Kako kaže, oko toga neće biti moguće postići konsenzus u samom Savetu Evrope, iz prostog razloga što u Evropi i inače postoje podele oko sankcija koje su uvedene Rusiji, pa bi to i u ovom slučaju došlo do izražaja.

„Međutim, sasvim je sigurno da će se pritisak na Rusiju nastaviti, što pokazuje u kojoj meri su ovi globalni odnosi sada prisutni na evropskom terenu i koliko je velika nervoza nekih zapadnih centara moći.

Zbog nemoći da se ruski uticaj suzbije, koriste se sva sredstva, pa i na štetu sopstvenih interesa, jer ne treba zaboraviti da je Savet Evrope bio organizacija koja se pre svega bavila ljudskim pravima i vladavinom prava.

To je bio jedan koristan mehanizam, neka vrsta čistilišta za Evropu, za integracije i demokratizaciju i sve do pada Berlinskog zida to je trajalo na način koji je bio prihvatljiv za sve“, napominje Milivojević.

Posle toga, kako dodaje, došlo je do veće politizacije ove organizacije, a ovo što se sada čini sa Rusijom je par ekselans zloupotreba Saveta Evrope u funkciji nekih globalnih antiruskih interesa.

Pitanje je, dodaje nekadašnji diplomata, može li se naći način da se ova kriza prevaziđe, ako se ima u vidu diktat poteza koji stiže sa Zapada, zaoštrenost međusobnih odnosa, ali i interesi pojedinih transatlantskih centara moći da po svaku cenu sačuvaju svoju poziciju.

Podsetimo, predstavnicima Rusije je 2014. godine oduzet niz ovlašćenja u Parlamentarnoj skupštini SE zbog stava o Krimu. 

Moskva je saopštila da ne može da radi u takvim uslovima, obustavila je učešće na sednicama, a od 2016. godine ne šalje dokumenta za akreditovanje članova svoje delegacije. 

U junu 2017. godine Rusija je saopštila da obustavlja deo uplata u budžet Saveta Evrope, sve dok se njenoj delegaciji ne obnove ovlašćenja u punom obimu.

sputniknews.com