Toni Bler i Englezi “savetuju” istovremeno albansku u srpsku vladu – ŠTA SE USTVARI DEŠAVA?

Savetničkim angažovanjem britanskih stručnjaka za državnu upravu Londonu je ostavljen prostor da u Srbiji izgradi obaveštajnu mrežu

Savremenom političkom Srbijom dominiraju nejasnoće i pokušaji skrivanja od javnosti ključnih zbivanja od najvećeg državnog interesa. Među simbolima tih procesa je i prisustvo bivših stranih političara a sadašnjih lobista za koje javnost ipak nekako saznaje, doduše na posredan način.

Najbizarnije su vesti da je i bivši britanski premijer Toni Bler, nekadašnji šampion NATO bombardovanja Srbije i još uvek aktivni lobista za nezavisnost Kosova i Metohije, savetnik Vlade Srbije i da britanski „stručnjaci“ obučavaju državne službenike. Šta to, u stvari, rade Bler i Britanci u Vladi Srbije?

Pre svega, o čemu to Toni Bler može da savetuje vlasti Srbije? Bler je u Britaniji ostao upamćen kao predsednik vlade koji je aktivno urušavao institucije dajući ovlašćenja partijskim činovnicima, ponižavao državne službenike, i zaobilazio procedure predviđene zakonom.

Postao je i simbol medijskih obmana i laži čak i u Parlamentu. U britanskoj javnosti ima status čoveka koji je na lažima Britaniju uveo u pet ratova čije su posledice razaranje udaljenih zemalja i stotine hiljada izgubljenih života. Većina Britanaca ga smatra ratnim zločincem i političkim prevarantom. Ništa manje važno nije ni pitanje ko je uopšte doveo Blera u Beograd?

On je već dugo prisutan u vlasti Srbije a ranije se tvrdilo da su ga doveli „prijatelji“ iz Abu Dabija koji ga navodno i plaćaju. Uočljivo je da se o tome više ne govori. Posle odlaska sa mesta premijera Bler je krenuo u privatne poslove rasprodaje državnih kontakata i tajni koje je stvorio dok je bio na vlasti i, uz podršku Amerike, zaradio velike pare. To se u Britaniji nije nikada ranije dogodilo.

PODIZVOĐAČ RADOVA DUBOKE DRŽAVE

Toni Bler je, u stvari, neka vrsta podizvođača radova specijalnih operacija zapadne takozvane „duboke države“ koju iznad svega simbolizuju bivši predsednik Amerike Bil Klinton i njegova supruga Hilari. Bler je deo „Klintonove ekipe“. Svoje usluge nudi i specijalne operacije sprovodi preko šesnaest svojih nevladinih organizacija i instituta. Svi ti poslovi su u velikoj meri obavijeni velom tajni. Na zgradi u Londonu, na primer, gde su kancelarije Blerovih organizacija uopšte nema tabli da su one tu nalaze.

Veštim manevrima prebacivanja novca sa računa jedne organizacije na drugu izbegava se porez a sav novac u najvećoj meri završi u jednoj koja je registrovana u Kigaliju, u Ruandi, gde uopšte ne plaća poreske obaveze. Bler je i prijatelj i savetnik predsednika Ruande generala Kigamea kojeg optužuju i za ratne zločine u toj zemlji. Njega od tih optužbi, kao advokat, brani Blerova supruga Šeri.

Vremenom, međutim, Bler ima sve manje klijenata. Pored Ruande, prisutan je u drugim zemljama u Africi, u Gvineji Konakri i Sijera Leoneu. Suština posla je – pored specijalnih operacija – prikupljanje obaveštajnih podataka i stvaranje ambijenta za subverzije tih država, i u Blerovom lobiranju da države koje on savetuje kupuju robu od kompanija koje ga plaćaju, ili da kroz takozvane „reforme u privatizaciji nacionalnog bogatstva“ posao dobiju oni čiji je Bler lobista.

ALBANSKI SAVETNIK, GADAFIJEV „PRIJATELj“

Sve je to Bler veoma dobro naplatio. Računa se da je do sada prihodovao oko 200 miliona funti i stekao 37 stanova i kuća u Britaniji. Za Srbiju bi trebalo da bude posebno zanimljivo i to što je Bler istovremeno savetnik vlade Albanije i bliski prijatelj kosovskih Albanaca. Bler je redovan počasni gost „Kosovske ambasade“ u Londonu, gde ga dočekuju kao „heroja“.

Još je zanimljivije pitanje da li možda on i njegovi ljudi kroz privilegiju uvida u poslove Vlade Srbije dodatno zarađuju i od Albanaca kojima prenose te – na neki način – tajne Srbije?  Uz to, u Blerovom  Institutu za veru (religiju) je i bivši starešina Islamske zajednice u Bosni i Hercegovini Mustafa Cerić. Efendi-Cerić je i visoki funkcioner Muslimanske braće koja haraju po Bosni i Hercegovini i nosioci su antisrpskog raspoloženja.

Za aktuelnu političku elitu Srbije bi bilo veoma korisno podsetiti se i iznenadnog prijateljstva Tonija Blera sa pokojnim liderom Libije Moamerom Gadafijem. Bler se sprijateljio sa Gadafijem, i zaista libijski lider ga je nazivao „svojim prijateljem“ još dok je bio premijer, a posle odlaska sa vlasti bio mu je neka vrsta savetnika. Bler je tako bio u prilici da sakupi dovoljno poverljivih informacija. Ono do čega je to dovelo i šta se desilo svima je dobro znano.

Prisustvo Instituta Tonija Blera u Vladi Srbije je pre nekoliko dana potvrdila i predsednica Vlade Ana Brnabić. Ona je, prema izveštatima medija, „zahvalna tom institutu na svemu što rade i podršci koju pružaju pre svega njenom kabinetu“.

Ona je, takođe, tvrdila da Blerov institut ne dobija ni dinar iz budžeta i da radi pro bono, znači besplatno. Ona je rekla da na takav način Srbija radi i sa agencijom Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP). Ali, propustila je da kaže da je to agencija Ujedinjenih nacija na budžetu te svetske organizacije i da nijedna zemlja ne plaća UNDP, dok je Blerov institut privatna organizacija.

ŠTA KRIJE ANA BRNABIĆ

Trebalo bi, međutim, znati da Toni Bler nikome ne kaže ni „dobar dan“ a da ne naplati. Na sumnje upućuje i to što je Blerov institut sa svog internet portala odmah po objavljivanju poslova u Srbiji povukao tu informaciju. Na čiji zahtev? Predsednica Vlade je besplatan rad ilustrovala i svojom nekadašnjom aktivnošću u NALED-u gde je, kaže, radila besplatno. Ali, u prvim mesecima na čelu vlade ona je lično potpisala jednu značajnu donaciju NALEDU-u za koju se ne zna gde je završila. Možda bi više o tome mogao da kaže bivši ministar finansija Dušan Vujović.

Utisak je da se nešto, ipak, krije. Doduše, Ana Brnabić i treba da bude zahvalna Toniju Bleru za svoju političku karijeru. Ona se pojavila u vladinim krugovima kada je Bler, kao savetnik, uveo takozvane „jedinice za izvršenje“ (delivery units) kojima je pripadala i Brnabićeva, gde je i stekla reputaciju. Te jedinice su Blerov izum, ali ih je on u svojoj vladi kao premijer ubrzo ukinuo. To je Blerov sistem da se državom upravlja kroz paralelne kanale, praktično izvan zakona, jer ti ljudi koji kontrolišu vladinu politiku i njeno sprovođenje nikome ne odgovaraju, pa ni građanima o čijim životima odlučuju. Taj sistem skoro da više nigde ne postoji, ali je i dalje prisutan u Vladi Srbije.

DVOSTRUKI LOBISTA

Nedavno je obznanjeno da je Bler postao i lobista aktuelne vlasti u Srbiji. Tokom rasprave u jednom komitetu britanskog Parlamenta rečeno je da je Bler lobirao za ideju o razgraničenju na Kosovu i Metohiji, i to kao lobista i Srbije i kosovskog predsednika Hašima Tačija. Navedeno je da je Tači platio dosta para, ali Srbija nije spominjana. Bler se tako, nezavisno od savremene kosovske drame, pridružio sivim ličnostima međunarodnih lobista koje angažuju vlasti Srbije.

Zanimljivo je da je većina njih vezana za dosadašnju antisrpsku politiku, posebno za bombardovanje Srbije. Među njima je posebno zanimljiv bivši nemački kancelar Gerhard Šreder. Prema pre godinu objavljenim dokumentima, Šreder je bio presudan za konačnu odluku o bombardovanju Srbije 1999. godine.

Toni Bler je predvodio kampanju, ali nije imao dovoljnu podršku. Ključna podrška je konačno došla od nemačkog kancelara Šredera i tako je došlo do bombardovanja. Ti dokumenti takođe sugeriše da je tadašnji američki predsednik Bil Klinton bio nevoljan, a protiv bombardovanja je bio i francuski lider Žak Širak.

Ali, kada je Šreder prelomio, onda je sve bilo uzalud, a Klinton je samo postavio uslov da nema kopnene invazije. Naravno, lobiranje je, nažalost, deo savremenog političkog života, mada u osnovi lobisti ne mogu bitnije da promene politiku država. Problem je u tome što Srbija plaća one koji su se o njenu sudbinu tako mnogo ogrešili.

IZGRADNjA OBAVEŠTAJNE MREŽE

Uz Blerovo savetničko prisustvo saznalo se i da oko 6.000 državnih službenika Srbije obučavaju ljudi iz vladinog aparata Velike Britanije. Kao da Srbija nikada nije postojala niti imala državu. I to da ih obučavaju službenici države koja je bila autor sramne rezolucije u Savetu bezbednosti kojom se Srbi proglašavaju krivcima za genocid.

To je najveća uvreda srpskog naroda u dosadašnjem međunarodnom iskustvu Srbije. Rezolucija nije prošla zahvaljujući blokadi Rusije. A sada ljudi iz te administracije obučavaju službenike države Srbije. Otkud sad to ako se zna da su politički odnosi Srbije i Velike Britanije već izvesno vreme na veoma niskom nivou?

Ta obuka je klasičan – toliko puta viđen – sistem građenja obaveštajne mreže u stranoj zemlji. Trebalo bi, naime, podsetiti da su službenici državnog aparata prvi krug saradnika obaveštajnih službi. Kada – u ovom slučaju – Britanci obučavaju te službenike u Srbiji, onda se markiraju zanimljive i perspektivne ličnosti i potom kreće dalji razvoj saradnje.

To se tako radi. A zašto Srbija pristaje na to? E, to nije britanski problem. Nejasno je, međutim, šta to službenici države Srbije mogu da nauče od britanskih instruktora, a još je nejasnije ko su ti ljudi koji ih „obučavaju“. Naime, veliki deo britanske državne uprave (civil service) je – prema američkom modelu „reformi“ – privatizovan, a državne poslove sada obavljaju privatne kompanije. Ko su onda ti britanski instruktori?

Srbija će, naravno, preživeti i Blera, kao i mnoge druge britanske instruktore. Ali ostaje svedočanstvo o samoponiženju savremene Srbije i uvredi za koju nema nikakve potrebe. To samoponiženje, pored ostalog, urušava i ugled Srbije među onima koji još uvek imaju nekog razumevanja za nju i njenu sudbinu.

Siniša Ljepojević (Standard.rs)

Siniša Ljepojević je novinar i publicista sa prebivalištem u Londonu i dugogodišnji kolumnista Novog Standarda. Autor je nekoliko knjiga, među kojima je i ,,EU protiv Evrope, uspon i pad evropskog projekta“.