Strah u kostima: Zašto Zapadna alijansa najavljuje agresiju na Rusiju

Zahtev glavnokomandujućeg NATO-a, generala Skaparotija za uvećanje snaga Alijanse zbog navodne ruske pretnje samo je diplomatsko natezanje u cilju povećanja vojnih budžeta zemalja članica i smanjenja troškova koje, najvećim delom, padaju na američka leđa.

NATO bez Amerike ne znači ništa, a SAD će se čuvati da ne dođu u situaciju da zarate sa Rusijom.

Zapad se protiv terorizma nikada nije ni borio, kaže vojni analitičar Miroslav Lazanski i navodi primer Sirije, gde je Zapad podržavao teroriste. Terorizam je Zapadu služio kao sredstvo igre na međunarodnom planu, smatra on.

Sa druge strane, posao glavnokomandujućeg NATO-a uvek je bio da, kako Lazanski kaže, plaši zapadnu javnost navodnom sovjetskom, a sada ruskom opasnošću.

„To mu je u opisu radnog mesta, za to prima platu. Na taj način uspeva da izdejstvuje podizanje vojnih budžeta na onaj nivo koji SAD traže, a to je 2,2 odsto BDP-a. S druge strane jača kohezionu snagu NATO-a, nastoji da održi postojanje NATO-a u sadašnjoj formi u Evropi. Tako da su razlozi zbog kojih on plaši navodnom ruskom opasnošću širi. Naravno, moramo da budemo objektivni i da kažemo da je Rusija danas svetska vojna supersila i da ono što Rusi imaju u operativnoj upotrebi nekim zapadnim zemljama uliva strahopoštovanje, da ne kažem strah u kosti“, kaže Lazanski.

Svega četiri-pet članica NATO-a može, prema njegovim rečima, da pošalje snage na ruske granice. Stoga glavninu snaga NATO-a prema Rusiji čine američki, kanadski i britanski vojnici.

Severnoatlantska alijansa nema, prema mišljenju Lazanskog, dovoljne konvencionalne snage u Evropi koje bi mogla da suprotstavi ruskim.

Međutim, Rusija ne pokazuje bilo kakvu vrstu agresivnosti prema bilo kojoj članici NATO, već samo traži da se poštuju njeni državni i nacionalni interesi na postsovjetskom prostoru, što je, prema mišljenju Lazanskog, opravdano i logično.