Srpski ponos: Moć sistema „Šumadija“, koji je imao premijeru u Nišu bacio Zapad u trans! - VIDEO

Da Srbija može da se takmiči i sa mnogo razvijenijim zemljama, ne samo u proizvodnji municije već i po složenim borbenim sredstvima, što je rezervisano samo za najsnažnije vojske, dokaz je i samohodno višecevno modularno lansirno oruđe „Šumadija“ predstavljeno na prikazu sposobnosti vojske i policije u Nišu.

Model raketnog sistema u razmeri 1:1 premijerno je prikazan na sajmu naoružanja IDEKS 2017. u Abu Dabiju, a građani cele Srbije mogli su prvi put da ga vide na ulicama Niša.

Testiranje i probna lansiranja balističke rakete iz sistema „Šumadija“ biće obavljeni u Pakistanu, jer Srbija nema odgovarajući poligon za testiranje naoružanja ovog dometa.

Proizvodnjom rakete „Šumadija“, Srbija je među 10 zemalja sveta koje prave taktičke balističke rakete dometa do 300 kilometara.

Taj sistem je namenjen za uništavanje površinskih ciljeva neprijatelja kao što su vojne baze, aerodromi, luke i lučka postrojenja, važni transportni čvorovi i raskrsnice, fabrička postrojenja i drugi važni kopneni nepokretni objekti na daljinama do 285 kilometara.

Organizovan je u osnovnoj formi baterije, sa mogućnošću da svako lansirno vozilo može da dejstvuje nezavisno. To je balistička raketa kratkog dometa tipa zemlja—zemlja maksimalnog dometa 280-300 km koju proizvodi firma „Ede pro“.

Stručnjaci navode da ima dosta dobru izvoznu perspektivu na tržišta Bliskog i Srednjeg istoka, jer su raketni sistemi velikog dometa preko potrebni u uslovima realnog rata.

Sa njim se operativno može pokriti veliki broj različitih ciljeva sa bezbednog rastojanja, bez rizika po sopstvene snage. Ruski ekvivalent srpskoj „Šumadiji“ jeste operativno-taktički raketni kompleks „Iskander M“.

Predviđeno je da ovaj modularni raketni sistem lansira dva tipa raketa koje će nositi oznake „Jerina 1“ (maksimalni domet ove rakete je 285 km) i „Jerina 2“ (maksimalni domet ove rakete je 70-75km).

Prema zvaničnim podacima srpske državne kompanije „Jugoimport“, raketa velikog dometa „Jerina 1“ predstavlja navođenu artiljerijsku raketu kalibra 400 mm koja se na cilj navodi kombinacijom inercijalnog i dži-pi-es navođenja.

Ona će nositi parčadno-rušeću bojevu glavu mase do 200 kg. Njen maksimalni domet je projektovan na 285 kilometara, sa verovatnom kružnom greškom (odstupanjem od cilja) do 50 metara.

Što se tiče rakete „Jerina 2“ ona više liči na standardnu raketu koja se lansira iz višecevnih lansera raketa (ova raketa se proizvodi u kalibru 262 mm, što je pandan raketama za VLR „Orkan“). Za razliku od „Jerine 1“, ova raketa će biti neupravljiva i nosiće parčadnu bojevu glavu sa 288 fragmenata.

Maksimalni broj raketa „Jerina 1“ koje se mogu naći na jednoj lansirnoj jedinici je 4-8 jedinica smeštenih u hermetički zatvorene čelične kontejnere — raketne module, koji su fabrički spakovani i zatvoreni.

Sa druge strane, kada sistem deluje sa raketama „Jerina 2“ onda broj raketa po jednoj lansirnoj jedinici može da dostigne 12.

„Šumadija“ može da deluje samostalno, u vidu baterije koja se sastoji od 3-6 lansirnih oruđa ili pak kao deo artiljerijsko-raketnog diviziona, koji u svom sastavu ima 9-18 lansirnih oruđa sa logističkim i komunikacionim vozilima.

Ceo sistem je integrisan na šasiju kamiona domaće proizvodnje FAP 2832, koji je dodatno oklopljen radi zaštite posade od fragmenata eksplozije, do čega može doći prilikom neprijateljskog kontrabatiranja.

Sputnjik