"Severni tok 2" pred novom preprekom: Uzalud potrošeno pet milijardi evra?

Tek što je Danska dozvolila gradnju "Severnog toka 2" kroz svoj deo baltičkog podmorja, ovaj gasovod se suočio s novom preprekom.

Nemački parlament nije doneo zakon kojim se ograničava gasna direktiva Evropske unije, piše agencija RIA.

Treći energetski paket EU i gasna direktiva unutar njega kažu da bi operator bilo kog međunarodnog gasovoda u Evropi trebalo, osim za glavnog dobavljača, da rezerviše pola kapaciteta za druge dobavljače.

Izvorno, ta direktiva se odnosila na kopnene cevovode, ali je u maju ove godine proširena na podmorske, pa se odnosi i na "Severni tok 2". U ovom slučaju to znači da bi polovina njegovih kapaciteta trebalo da bude otvorena za druge dobavljače, osim ruskog Gasproma, prenosi Hina.

"Zvaničnici EU zagovaraju diverzifikaciju i energetsku sigurnost. To je razumljivo, ali činjenica je da 'Severni tok 2' direktno povezuje Lenjingradski region u Rusiji s nemačkim Grajfsvaldom i nikakvi dopunski priključci nisu u planu, kao i to da nijedna baltička zemlja ne može da računa na proizvodnju gasa koja bi bila dovoljna za ozbiljniji izvoz u Zapadnu Evropu", navode komentatori agencije RIA.

Upozoravaju da bi rezervacija polovine kapaciteta za alternativne dobavljače za investitore u "Severni tok 2" značila uzaludno potrošenih pet milijardi evra, a za evropske potrošače nestašicu gasa.

Nemci su toga i te kako svesni, piše u članku, pa su poslanici Bundestaga predložili zakon o izuzimanju stranih gasovoda iz zahteva Trećeg energetskog paketa ako su finansirani pre 23. maja 2019., a njihova prva tačka povezivanja sa zajedničkom evropskom mrežom je u Nemačkoj pa nema pretnje od konkurencije i sigurnosti u EU.

"'Severni tok 2' potpuno ispunjava te uslove: evropski investitori - OMV, Vinteršel, Šel, Uniper i Anži - izdvojili su novac za projekat puno pre maja ove godine", piše RIA, ali dodaje da nije bilo dovoljno glasova u Bundestagu, a druga rasprava je odgođena na neodređeno vreme.

Ruska agencija tvrdi da je Berlin odgodio zakonski projekat ne želeći sukob s Evropskom komisijom, koja, kako se navodi, drži stranu Ukrajini i Poljskoj. Naime, uoči glasanja u nemačkom parlamentu Kijev je upozorio da će se u slučaju prihvatanja izuzetka od Trećeg energetskog paketa žaliti sudu EU.

Rusi te ukrajinske pretnje objašnjavaju strahom od gubitka tranzitnih prihoda, jer uznapredovali Turski tok na jugu i Severni tok, znače da će Rusija uskoro izvoz gasa u Evropu moći da obavlja bez upotrebe ukrajinskog gasno-transportnog sistema.

No, najveći problem Berlina nikako nije Kijev nego Poljska koja u slučaju realizacije "Severnog toka 2" takođe gubi deo tranzita, ali je za razliku od Ukrajine punopravna članica EU i ima znatan uticaj u Briselu, dodaje se u tesktu.

Moskva shvata da Berlin ne želi direktnu konfrontaciju s Briselom, pa su u Gaspromu, kako se navodi, pripremili rezervnu varijantu koja svima čuva obraz, a ostvaruje cilj.

Pozivajući se na nemački list Handelsblat, RIA prenosi da je Gasprom osnovao kompaniju koja će postati operator dela "Severnog toka 2" dužine 12 nautičkih milja koji prolazi kroz nemačke teritorijalne vode, odnosno spada pod direktivu EU o gasu, a ostatak rute prolazi medjunarodnim vodama za koje ne važe zahtevi Brisela.

Kao rezultat toga, ispoštovala bi se direktiva o obaveznom razdvajanju funkcija između snabdevača i transportnog sistema pa bi "Severni tok" radio punim kapacitetom, piše agencija RIA.