Šest razloga da Beograd bude oprezan pred berlinski susret o Kosovu

Kakvu novu misiju su Nemačka i Francuska preuzele na sebe kada su kancelarka Angela Merkel i predsednik Emanuel Makron zakazali susret 29. aprila sa državnim vrhom Srbije, čelnicima prištinskih vlasti, ali i onima iz Tirane.

Sa ključnim evropskim dvojcem o sudbini Kosova će razgovarati predsednik Srbije Aleksandar Vučić, premijerka Ana Brnabić, kao i Hašim Tači i Ramuš Haradinaj, ali, kako se spekuliše, i predsednik i premijer Albanije Edi Rama i Ilir Meta.

Jesu li to Berlin i Pariz preuzeli ulogu Brisela, sve zaobilazeći Briselski sporazum, da bi se prečicom, u vremenskoj oskudici pred evropske izbore krajem maja, otkočili kosovski pregovori i došlo do tog čuvenog pravno obavezujućeg sporazuma?

Ili je ovo poslednji trzaj sadašnje EU vlasti, oličene u nemačkoj kancelarki i francuskom predsedniku, u pokušaju da u predizbornoj kampanji za Evropski parlament u poljuljanim pozicijama, jednim udarcem uknjiže dva boda?

A sve u skladu sa njihovim dobro poznatim viđenjem kosovskog pitanja: Beogradu ništa — Prištini sve.

Za nekadašnjeg šefa Koordinacionog tela za Kosovo i Metohiju Nebojšu Čovića, sastanak u Berlinu će, bez sumnje, predstavljati pritisak na Beograd, gde uz svu obazrivost sebi ne bismo smeli da dozvolimo grešku u koracima.

On u načelu smatra pozitivnim što oni žele da imaju što aktivniju ulogu u rešavanju kosmetskog čvora, ali i dodaje da ta inicijativa ima nekoliko spornih momenata.

On podseća da je Srbija povukla svoje institucionalno prisustvo iz pregovora upravo da bi Srbi dobili ZSO, što je garantovala EU.

Drugi razlog za oprez je, kaže sagovornik Sputnjika, što berlinski sastanak može da relativizuje poteze koje je Priština povlačila poslednjih nekoliko meseci kojima je dijalog potpuno blokiran.

Pre svega, uvođenje taksi na robu iz drugih delova Srbije, pa formiranje vojske, usvajanje platforme za pregovore o konačnom rešenju…

„Treći razlog za oprez je što je Berlin, pored Londona, najsnažniji saveznik Haradinaja u odbijanju da ukine takse i pored osude i poziva da se one ukinu od strane drugih međunarodnih činilaca“, kaže Čović, dodajući da niko nije naivan da pomisli da je Haradinaj toliko moćan, pa neće da ukine takse.

Peti razlog je, kaže, što se Berlin snažno protivi bilo kakvom rešenju koje podrazumeva promenu granica, smatrajući da je status Kosova rešen.

„Ne, nije rešen status, nije to suverena država, ma ko je priznao i ma kako je priznao“, podvlači odličan poznavalac prilika na Kosmetu.

On se zapitao i koji je smisao, ako je tačno da se na sastanak u Berlinu poziva Albanija, što je istovremeno i šesti razlog za oprez.

A tu, kako je primetio, brisanje granica nikome ne smeta, ni Nemačkoj koja inače smatra da iz bezbednosnih razloga granice u Evropi ne treba menjati, ni NATO-u koji postaje saučesnik u stvaranju „velike Albanije“. I na to uvezivanje Kosova i Metohije sa Albanijom i stvaranje „velike Albanije“, kako kaže, svi žmure.

Čović ne spori da trenutno imamo dobre odnose sa Nemačkom, ali i smatra da oni treba da budu iskreni i da će, s obzirom na dosadašnji tok stvari, sastanak u Berlinu najverovatnije biti još jedan od pritisaka na Beograd da praktično prizna samoproglašenu nezavisnost Kosova.

Sputnjik