SAD se dogovorile sa talibanima – ispaštaće Evropa? Dolaze migranti

Evropska unija je podeljena i nije rešila izbegličku krizu, a novi talas izbeglica preti iz Avganistana.

Iz Avganistana Amerikanci posle 17 godina rata i više hiljada poginulih svojih vojnika, povlače trupe pošto su postigli nagodbu s ekstremnim islamskim talibanima o prelaznoj vlasti i sporazum s vladom u Kabulu koju podržava Zapad.

Neki vladajući krugovi i mediji u Evropskoj uniji smatraju da je pretnja novog talasa izbeglica sasvim realna, jer ne vide kako bi se vlasti u Kabulu, koje su uz potporu desetina hiljada zapadnih vojnika i troškovima od 46 milijardi dolara godišnje podržavali Amerikanci i NATO, mogle izboriti s talibanima koji ionako sve vreme pod svojom kontrolom drže ne male delove Avganistana. 

Izaslanici Vašingtona su od talibana zahtevali ono što je za Ameriku i Zapad ključno - da po odlasku zapadnih trupa Avganistan neće ponovo postati leglo i stecište svetskog islamskog terorizma. 

Talibani, koji su svojevremeno podržavali ekstremiste Al Kaide na čelu s Osamom bin Ladenom, ali su sad u zavadi posebno s Islamskom državom, Amerikancima su dali takvo "čvrsto obećanje". 

Mediji u EU su vrlo podozrivi u održivost ove nagodbe i nemački list Frankfurter algemajne cajtung, pored ostalih, upozorava da "ako je Vašington saglasan da trupe povuče na temelju maglovitog obećanja talibana da neće više podržavati strane teroriste, onda je to jako malo". 

Frankfurter algemajne cajtung predočava da će bez unutrašnjeg pomirenja Avganistan ostati nestabilan, dok posledice u vidu stalnog talasa izbeglica neće pogoditi Ameriku, već Evropu. 

Već odavno se i privatno i javno u zapadnim i NATO krugovima nagoveštavalo da rat u Avganistanu jednostavno ne može da se dobije. 

Sad svi zaključuju da je administracija američkog predsednika Donalda Trampa, saglasno svojoj doktrini o povlačenju iz vojnih intervencija po svetu, "presekla" i ponudila konačnu nagodbu talibanima. 

Neki komentatori i analitičari smatraju da Amerikanci ne samo Avganistan, već i celo to svetsko geostrateško područje ostavljaju u velikoj nestabilnosti i ističu da Tramp želi da izvuče politički kapital uoči predsedničkih izbora u Americi 2020, jer time biračima dokazuje da drži obećanje da će američke vojnike vratiti kući. 

Holandski dnevnik Telegraf sumorno zaključuje da odlazak Amerikanaca i NATO iz Avganistana znači da to što "Tramp želi povlačenje što brže... preti novim talasom terora". 

Telegraf ocenjuje da talibani, koji su sklopili sporazum s Amerikancima, bez učešća vlade u Kabulu koju ne priznaju, mogu brzo preuzeti potpunu vlast i ponovo zavesti stroge islamske zakone, šariju. "A njihovo obećanje da neće dozvoliti vršljanje stranih terorista nema nikakvu vrednost za narod Avganistana i velika je neizvesnost za ostatak sveta", dodaje holandski list. 

Američki analitički portal Vorondroks je ocenio da su "plahovitost Trampa uz potpuno nepoznavanje tamošnjeg regiona i njegovi potezi doveli do gubljenja položaja na bojnom polju, žrtava među avganistanskim civilima, oslabili savez Amerike s NATO, smanjili međunarodni pritisak na Pakistan", zaleđe talibana, koji su "otud postali još nepopustljiviji". 

Ričard Has, predsednik uticajnog američkog Saveta za međunarodne odnose (CFR), stavlja do znanja da je nemoguća vojna pobeda avganistanske vlade i njenih američkih i NATO partnera, a da posle povlačenja vlasti i vojska i policija Kabula nemaju nikakvih izgleda da poraze talibane. 

U zemlji preti haos jer, zaključuje američki analitičar, vladine trupe niti su jedinstvene, niti disciplinovane i profesionalne da bi mogle da se uhvate u koštac s talibanima koji imaju visok moral i ciljeve, a uživaju i nemalu podršku u zemlji i Pakistanu.