"Rusija želi nerede"; "Moguć dogovor Beograda i Prištine"

Specijalni izaslanik SAD-a za Zapadi Balkan Metju Palmer izjavio je da je uveren da sporazum između Beograda i Prištine može biti postignut.

On je dodao će SAD podržati Vladu u Prištini koja je posvećena dijalogu, kao i da Rusija želi region zasnovan na neredima i nepoverenju.

"Jedan od naših primarnih ciljeva je da podržimo formiranje vlade na Kosovu koja je posvećena dijalogu, što znači suspendovanje tarifa i vraćanje na pregovarački sto", rekao je on u intervjuu za RTCG.

On kaže da bi pregovori trebalo da budu ozbiljniji i da dovedu do sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine.

"Idealno bi bilo da to bude na osnovu uzajamnog priznanja. Jednom kada se dve strane vrate za pregovarački sto bićemo tamo kao partneri u potrazi za sporazumom koji će biti prihvatljiv za sve, trajan i fer i koji će pomoći Srbiji na putu ka EU", kazao je on.

On je dodao i da je za čitav region važno da se to pitanje reši, ali i da ne veruje da razmirice između Beograda i Prištine mogu uticati na evropski put ostalih zemalja.

Palmer je kazao da su "Rusi na snazi na Zapadnom Balkanu", a da SAD ima suštinski različit pogled na region u odnosu na Rusiju.

"Zapadni Balkan vidimo kao člana porodice zapadnih zemalja, integrisanih u evroatlanskim institucijama, kao zemlje u kojima se sarađuje na osnovu pravila i normi. Rusi su pokazali da žele region zasnovan na neredima i na nepoverenju. Mislim da smo to najjasnije videli u Crnoj Gori kada su Rusi podržali državni udar 2016. godine koji je bio nečuven potez kako bi se Crna Gora sprečila da ide ka NATO-u i Zapadu", rekao je on.

Upitan da li misli da je moguće da se tako nešto ponovo dogodi, Palmer je rekao da nema nijednu informaciju koja bi ga mogla navesti da veruje da se tako nešto može ponoviti.

"Ipak ne mislim da su Rusi završili sa nastojanjima da prave probleme u Crnoj Gori i na Zapadnom Balkanu i to vidimo u celom regionu", rekao je on.

Palmer je rekao da je decembar realan, ali ambiciozan cilj da Severna Makedonija postane članica NATO-a.

"Ostao je jedan broj članica koje treba da ratifikuju protokol o pristupanju, uključujući i SAD. To zahteva internu proceduru u Senatu i mi se nadamo da će sve to biti završeno do decembra. Ukoliko se sve to ne dogodi, onda će postaviti neki drugi datum, za nekoliko meseci. Uveren sam, međutim, da će Severna Makedonija uskoro postati 30. članica NATO-a", rekao je on.

Na pitanje kako vidi budućnost Bosne i Hercegovine, on je rekao da veruje da se dogovor o fomiranju nove vlade može brzo postići u Sarajevu.

Specijalni izaslanik SAD-a za Zapadni Balkan veruje i da će vlast i opozicija u Crnoj Gori postići dogovor oko izbornih uslova i da će opozicija učestvovati na izborima u oktobru naredne godine.

"Ja se nadam da se može postići napredak. Na žalost, opozicija ne učestvuje u radu parlamenta koji je temeljna institucija i reprezent demokratije. Važno je da shvate tu odgovornost i da se vrate u parlament i da zastupaju interese građana koji su im dali poverenje, što je pre moguće", rekao je on.

On je kazao i da SAD deli mišljenje EU iz poslednjeg izvešataja kada je reč o reformama koje je sprovela Crna Gora.

"Crna Gora je napravila značajan napredak, ali moraće da uradi mnogo više, posebno u oblastima slobode medija i vladavine prava. Želeli bi da vidimo uspešne sudske postupke protiv onih koji su izvršili napade na novinare, među kojima je i Olivera Lakić koja je dobitnica međunarodne nagrade", kazao je on.

Kako je dodao, SAD žele da vide depolitizaciju Saveta RTCG.

"Sve ovo je važno za EU, kako bi ispunila međunarodne standarde i kvalifikovala se za članstvo u EU", naveo je on.

Prema njegovim rečima, za Crnu Goru je posebno važno da napravi napredak u poglavljima 23 i 24 koji se fokusiraju na vladavinu prava, kako bi zatvarala poglavlja koje je otvorila na putu ka EU.

Palmer je ponovio da je njegova poseta važna poruka regionu da ukoliko rade naporno i sprovode reforme mogu da idu napred.

Palmer je danas u Podgorici razgovarao sa crnogorskim predsednikom i premijerom, Milom Djukanovićem i Duškom Markovićem.