Razulareni Ugljanin spreman da zapali sve

Mislim da smo konačno na korak do otvaranja nove stranice političkih odnosa u Sandžaku. Tu mislim i na sazrevanje političke scene ovde, ali i na sazrevanje stavova Beograda prema sandžačkoj političkoj sceni, kaže u intervjuu za „Politiku” predsednik Stranke pravde i pomirenja (SPP) i narodni poslanik Muamer Zukorlić povodom najnovijih događaja u Bošnjačkom nacionalnom veću (BNV) i sve češćih pucanja šavova u koaliciji između SDA Sulejmana Ugljanina i SDP-a, čiji osnivač je Rasim Ljajić.

– Na silu su pravljeni savezi, ne zato što je neko srodan u političkom programu ili je postignut dogovor oko nekih političkih ciljeva ili metoda, nego zato što je neko izračunao da bi dvojica trebalo da budu protiv trećeg jer je on sve jači i opasniji. Često je to bilo i pod mentorstvom raznih faktora izvan Sandžaka, a vrlo često i izvan države. To je bila jako nezdrava situacija koja je imala negativne refleksije na bezbednosne i razvojne i na celokupne odnose u Sandžaku – ističe Muamer Zukorlić.

Da li je ovo završna faza takvih odnosa?

Ti odnosi su u poodmakloj fazi fermentacije i više ne mogu da opstanu. Koalicija između Ugljaninove i Ljajićeve grupacije mnogo je kraće trajala nego što je očekivano zato što nije dala rezultate u obliku političkog trijumfa. A drugo, antagonizam između njih i politički i ideološki, ali i u sferi međuljudskih odnosa, mnogo je jači nego nužda koja ih je naterala na taj zagrljaj. Do kraja razulareno Ugljaninovo ponašanje definitivno će pomoći da se završi ova dekada bezakonja u BNV-u, praćena svim i svačim, osim interesom Bošnjaka i ulogom koju bi BNV trebalo da ima. Sada Ugljanin, zbog sve očitijeg gubljenja političkog uticaja u Sandžaku i zato što je bačen u senku pošto nije izabran za predsednika BNV-a, a nema ni monopol u veću, sve očitije kreće s provokacijama prema državi, s obračunima i teškim rečima prema koalicionim partnerima, čak i prema saradnicima. Zapravo, nije na pomolu samo pucanje koalicije, mislim da je i SDA na korak do nekog raspada jer, prema mojim informacijama, već postoji žestok sukob između Ugljanina i predsednika opština u Sjenici i Tutinu. Čak je bilo i fizičkih obračuna između Ugljaninovih telohranitelja i nekih visokih činovnika u toj stranci.

Da li je zbog svega toga moguće prekomponovanje političke scene na ovom prostoru, gde bi vaš SPP ušao u neku koaliciju u lokalnim skupštinama ili u BNV?

Proces raspada vladajuće većine u BNV-u se lako može preneti i na lokalne uprave. Moguće je prekomponovanje tih većina, u kojima bi jedino osveženje bio SPP, jer mi smo jedini faktor koji nije potrošen i okaljan. Mi smo spremni za razgovore o mogućoj saradnji, ali to zavisi i od drugih političkih faktora, SDP-a i svih drugih, uključujući i srpske stranke, SNS i SPS, koje imaju odbornike i koje u Sandžaku nisu beznačajne.

Je li i Ugljaninov zahtev za specijalni status Sandžaka provokacija nekoga ko gubi?

Svakako da jeste. Ali to je pokazalo i svu prirodu Ugljaninove politike. On je cepao Islamsku zajednicu 2007, oteo nam je BNV uz pomoć državnog aparata 2010. godine, i sad ponovo cepa BNV. Imate jednu prirodu samovolje i autoritarnosti, koji kada lično nije zadovoljan, spreman je da zapali sve oko sebe, samo da bi to zadovoljstvo popravio.

A za kakav status regiona se vi zalažete?

Naša vizija je Sandžak kao prekogranična regija s određenim stepenom autonomnosti uz poštovanje suvereniteta i Srbije i Crne Gore. Zatim Sandžak kao raskršće auto-puteva, sa svojim aerodromom, kao trgovinska slobodna zona, kao tačka susreta, a ne sudara, koji će relaksirati celokupne odnose Srbije s Crnom Gorom, BiH i s celokupnim albanskim korpusom. Sandžak je tačka gde sve ove zemlje i narodi imaju istorijske, demografske ili političke veze i interese. A Ugljaninova vizija je korišćenje pitanja statusa Sandžaka za ostvarenje ličnih i stranačkih interesa. Kada se oni ostvare, on zaboravi i Sandžak i specijalni status i autonomiju, što smo imali prilike ranije da vidimo.

Esad Džudžo kaže da ga sa čela BNV-a smenjuje proalbanska struja u SDA. Ko zagovara albanizaciju Bošnjaka?

Ne bi trebalo ni potcenjivati ni zapostavljati istorijske, etnogenetske i kulturno-verske veze između Bošnjaka i Albanaca. Ali Bošnjaci ne bi smeli da budu korišćeni za dnevnopolitičke ciljeve, pogotovo bi trebalo da budu veoma oprezni kod teškog pitanja statusa Kosova, jer na Kosovu živi tridesetak hiljada Bošnjaka. Međutim, ovo što Ugljanin radi je korišćenje zapaljivog materijala za lične i partijske potrebe. U njegovom paketu provokacija je i forsiranje te relacije s Albancima, a pogotovo je neprihvatljiva ideja albanizacije. On bi u slučaju reakcije Beograda glumio žrtvu i dobio neke glasače u Sandžaku. Možda je Esad Džudžo trebalo sve ovo ranije da shvati, a ne da čeka 30 godina, jer Ugljanin nekada igra tursku igru u Sandžaku, nekada albansku, a sve te igre su s njegove strane neiskrene. On u stvari igra svoju igru, koja ima za cilj da njega što duže održi na političkoj sceni. Sve ostalo je čista manipulacija.