Rat o kojem se priča: Kako je pokušaj Japana da sklopi dogovor sa Iranom zapaljen u Omanskom zalivu

Incident u Omanskom moreuzu se desio u trenutku istorijske posete japanskog premijer Šinza Abea Teheranu. Cilj sastanka, između ostalog, bilo je postizanje sporazuma o prodaji nafte Japanu. I gle čuda, jedan od tankera koji je juče napadnut pripadao je jednoj japanskoj kompaniji.

To nije prvi napad na tankere u Omanskom moreuzu, ali je važan trenutak kada se taj incident desio. Jedan japanski premijer je prvi put, nakon četrdeset godina, posetio Teheran.

Slučajno ili ne, dok je Šinzo Abe imao sastanak sa iranskim verskim vođom Alijem Hamnejom stigla je vest da je izvršen napad na dva tankera u Omanskom zalivu, od kojih je jedan — japanski. Ministarstvo ekonomije Japana odmah je sazvalo hitnu sednicu resora.

Neki mediji su odmah povezali napad sa posetom japanskog premijera Teheranu. Šinzo Abe je trebao da pripremi posredničke predloge za samit G20 u Osaki kojim bi se smanjila napetost između Irana i SAD. Tim napadom su, izgleda, sve šanse za sklapanje mir sahranjene. Abe je, izgleda, svoju posredničku misiju završio, pre nego što ju je i počeo.

Međutim, ono što je još važnije od posredništva jeste to da se tokom posete japanskog premijera razgovaralo o izvozu iranske nafte u Zemlju izlazećeg sunca. U trenutku kada SAD stežu obruč oko Irana, pooštravanjem sankcija, izvoz nafte u Japan značio bi jako mnogo za Teheran. I onda se desio ovaj incident. Iran je, naravno, odmah optužen sa druge strane okeana.

Iznenađenje, bez iznenađenja

Dok su mnogi u svetu, ipak, sa iznenađenjem dočekali vest iz Omanskog zaliva, jer niko ne očekuje da će se neko usuditi da napadne tankere u regionu kroz koji prolazi 20 odsto nafte za svetsko tržište, Iran prilično uzdržano reaguje na optužbe iz SAD.

Iran odavno upozorava da će pružiti otpor u slučaju da bude napadnut. Međutim, mnoge iznenađuje reakcija Irana, imajući u vidu da njegovi zvaničnici često ne biraju reči kada su SAD u pitanju.

Ipak, šta u ovoj situaciji Iran može da uradi? Da se požali međunarodnim institucijama? Kakve su šanse da prođe neka rezolucija protiv SAD u SB UN? Ravne nuli.

„Iran je rekao da on nije kriv, a vi ako možete dokažite suprotno. Optužbe bez istrage i dokaza već su tradicija. SAD su majstori za to. Pronalazi se povod i optužuje država koja treba da bude kažnjena. Verovatno su već imali scenario prema kojem sada rade. A šta Iran može da uradi?

Opet da dokazuje da nije kriv? Više ne postoji pretpostavka nevinosti, ne postoji međunarodno pravo. Ono ne postoji od 1999. godine i agresije na Jugoslaviju“, objašnjava ruski ekspert.

Iran je pokušao da poštuje nuklearni sporazum i sve zahteve SAD, ali pokušaji Teherana da se dogovori sa Vašingtonom pokazali su se kao gubljenje vremena. SAD trenutno sabotiraju sve pokušaje Irana da probije ekonomsku blokadu, čemu smo svedoci i u ovim događajima sa Japanom. 

Sputnjik