PUTINOVA PRETNJA: Uvlačenje Gruzije i Ukrajine u NATO je direktan napad na Rusiju – BIĆE POSLEDICA

Vladimir Putin izjavio je danas da je njegov prvi samit s američkim predsednikom Donaldom Trampom bio „uspešan” i istovremeno optužio Trampove protivnike u SAD za ometanje napretka po pitanjima o kojima je razgovarao sa šefom Bele kuće.

Predsednik Rusije je u obraćanju svojim diplomatama u Moskvi ocenio da su odnosi SAD i Rusije „na određen način gori nego u vreme Hladnog rata”, ali da je sastanak održan u ponedeljak njemu i Trampu omogućio da krenu „putem pozitivne promene”.

„Videćemo kako će se stvari dalje razvijati” poručio je Putin.

On je izneo zabrinutost zbog snaga u SAD koje nije imenovao, ali je ocenio da se radi o „moćnim i jakim ljudima koji svoju volju mogu sugerisati milionima čak i stvari koje teško može da svari i normalna logika istorije“ a pokušavaju da spreče bilo kakvo poboljšanje u odnosima, pre svega po pitanju saradnje u Siriji i kontrole naoružanja.

Dodatno je naglasio da su to snage koje svoje grupne i partijske interese stavljaju iznad državnih (američkih).

U ovom prvom komentaru o samitu u Helsinkiju, Putin je naglasio da Rusija ostaje „otvorena za kontakte sa SAD”.

Upozorio je da je vreme da počne rad na novom tekstu sporazuma o strateškom ofanzivnom naoružanju jer će, u suprotnom, sadašnji sporazum (START-3) prestati da važi (2021-ve), a novog neće biti.

Tokom istog nastupa pred ruskim ambasadorima, Putin je ocenio da postoji opasnost da dođe do „zaoštravanja situacije u Donbasu“ zato što Kijev odbija da realizuje preuzete obaveze i računa na rešenje konflikta „isključivo silom“.

U nastavku je upozorio: „Oni koji teže da Ukrajinu i Gruziju uvuku u NATO neka razmisle o posledicama te neodgovorne politike. Proporcionalno ćemo odgovoriti na sve agresivne korake koji će biti direktna pretnja Rusiji. Ključ stabilnosti u Evropi je u razvoju saradnje i vraćanju poverenja, a ne u otvaranju novih vojnih baza oko naših granica“.

Ruski lider je svojim probranim diplomatama i ambasadorima poručio da spoljna politika RF mora biti više ekonomski orijentisana i još racionalnija, da mora „otvarati nova tržišta i raščišćavati puteve nacionalnom biznisu širom sveta.

Naglasio je da cilj Rusije nije samo da bude među pet vodećih ekonomija sveta već i da svojim građanima obezbedi „visoke standarde života“.