Prvi korak Hrvata ka stvaranju druge države

Nesuglasice u hrvatskom nacionalnom korpusu u Bosni i Hercegovini traju već godinama, a vrhunac su dostigle na opštim izborima u BiH zbog načina glasanja za hrvatskog člana Predsedništva. Ponovo se govori o hrvatskom entitetu po modelu RS.

Hrvatski narodni sabor koji okuplja sve hrvatske stranke u Bosni i Hercegovini doneo je Rezoluciju u kojoj Bosnu i Hercegovinu naziva „neostvarenom državom“ i traži izmenu Dejtonskog sporazuma.

Oni su ocenili da je trenutno ustavno, institucionalno i političko stanje u potpunosti neprihvatljivo za Hrvate u BiH, kao i da je dejtonska BiH u dubokoj ustavnoj, institucionalnoj i političkoj krizi.

Hrvatski nacionalni sabor je zatražio „evropeizaciju Dejtona“, odnosno, kao su naveli, „briselsku nadogradnju“, uz obrazloženje da su unitaristički i separatistički ciljevi i interesi nespojivi sa temeljima Dejtona.

Hrvati se u svom dokumentu naslanjaju na dve Rezolucije Evropskog parlamenta iz 2014. i 2017. godine, koje podrazumevaju novu i racionalniju administrativno-teritorijalnu organizaciju zemlje, kako bi se na jednak način uvažila sva tri konstitutivna naroda, doslednom primenom načela iz preambule Dejtonskog ustava o konstitutivnosti naroda.

Svrha tih promena sastoji se u usklađivanju ustavnih odredbi i zakonskih normi sa načelom Ustava BiH i načelom konstitutivnosti i međusobne jednakopravnosti tri konstitutivna naroda Bošnjaka, Hrvata i Srba.

Koliko je ova Rezolucija bitna i koji je njen cilj?

Anđelko Kozomara podseća da ovo nije prvi put da hrvatski nacionalni korpus pokušava da dobije svoj entitet, kako im je to davnih devedesetih i obećano Vašingtonskim sporazumom.

Naš sagovornik kaže da zbog neprimenjivanja izbornog zakona u BiH, Hrvati ostaju bez mogućnosti da sami izaberu svog predstavnika u Predsedništvu BiH, dakle glasovima isključivo Hrvata. Već da je moguća manipulacija, kao što je bilo na nedavno održanim opštim izborima u BiH.

S druge strane, on podseća da bilo kakva izmena Dejtona zahteva saglasnost sve tri strane, zbog čega malo veruje da je tako nešto moguće.

Međutim, iako ne spori da Hrvati imaju pravo na svoj stav, on napominje da bi treći entitet, koji bi bio Hrvatski, bio po uzoru na Republiku Srpsku. I ne samo to.

Po njegovom mišljenju, ova Rezolucija neće naići na neki odjek u samoj Bosni i Hercegovini, osim ako ne dobije za tako nešto podršku van granica zemlje.

Drugim rečima, ne misli da će imati težinu kao što se to desilo sa zahtevom stranke Bakira Izetbegovića, da Republika Srpska promeni ime. Kozomara ne smatra ni da ova dva slučaja imaju neke sličnosti, ali ne beži od teze da je ovo mogući početak hrvatsko-hrvatskih tenzija u BiH.

Inače, u istoj Rezoluciji je najavljeno i osnivanje javnog RTV servisa, koji će emitovati program na hrvatskom jeziku i sa programskim sadržajem koji „objektivno i afirmativno konotiraju i reprodukuju društveni, nacionalni i kulturni identitet Hrvata u BiH“.

„Hrvatski nacionalni sabor BiH će u saradnji s hrvatskim organizacijama u inostranstvu ući u proces formiranja tela koje će okupiti sve predstavnike Hrvata iz BiH u dijaspori, koji će pomoći razvoju hrvatskih krajeva u BiH i povratku Hrvata iz dijaspore.

Zajednički cilj svih navedenih mera i aktivnosti jeste podizanje kvalitete života i rada u BiH, usporavanje i zaustavljanje procesa iseljavanja, te demografska obnova hrvatskoga naroda“, ističe se u opširnoj Rezoluciji HNS.

Dragan Čović je ponovo izabran za predsednika Hrvatskog narodnog sabora (HNS) BiH, na čijem je čelu osam godina.

U obraćanju javnosti pozvao je na dogovor sa bošnjačkim i srpskim narodom o reformama potrebnim da bi se ostvarila ravnopravnost sva tri naroda i tako se osigurao put zemlje u EU i NATO.

Na ovu Rezoluciju najburnije je reagovao hrvatski član Predsedništva BiH Željko Komšić.

Sputnjik