Premijeri Rumunije, Bugarske i Grčke traže od Angele Merkel i Emanuela Makrona podršku za Srbiju!

Zajedničko pismo premijera Rumunije, Bugarske i Grčke Angeli Merkel i Emanuelu Makronu, u kojem izražavaju podršku Srbiji na evropskom putu, može imati onoliki uticaj koliko te tri zemlje utiču na Francusku i Nemačku politiku — dakle nikakav, kaže za Sputnjik naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu Slobodan Janković.

Na sastanku „balkanske četvorke“, premijeri Rumunije, Grčke i Bugarske Viorika Danićila, Aleksis Cipras i Bojko Borisov, i predsednik Srbije Aleksandar Vučić potpisali Bukureštansku deklaraciju kojom potvrđuju da će „pojačati saradnju kako bi doprineli stabilnosti regiona, kao i da snažno podržavaju put pridruživanja Srbije EU“.

Međutim, zajedničko pismo prvih ministara Rumunije, Grčke i Bugarske Merkelovoj i Makronu trebalo bi shvatiti kao neku vrstu simboličke usluge Beogradu — i to je sve, dodao je Janković.

„S obzirom na to da Evropska komisija nema komesara za proširenje, da je u nekoliko navrata rečeno da se ne razmatra novo proširenje EU, jasno je da to prosto neće promeniti ništa, jer volja većine, ili barem polovine članica EU je da ne dolazi do novog proširenja“, naglašava Janković.

EU se nalazi u velikim problemima, sama Grčka je pred velikom promenom pred nastupajuće izbore, tako da Janković ne vidi da ima prostora za neku drugačiju politiku proširenja.

Prema njegovim rečima, zajednički sastanak Rumunije, Grčke, Bugarske i Srbije je neka vrsta „kopiranja Višegradske grupe“. Načelno, postoji nekakav dogovor da ove četiri zemlje zajedno sarađuju i to će se verovatno nastaviti posle izbora za Evropski parlament, pa i nakon izbora u Grčkoj.

Takva saradnja se neće menjati, ali da li će to suštinski nešto značiti za našu zemlju i da li će to uticati u nekoj bitnoj meri na evrointegracije Srbije — naš sagovornik je „prilično skeptičan“.

Politička korist od ovakvog skupa za Srbiju je da pokaže da nije sama i da ima partnere koji mogu podržati neke naše inicijative.

„Ono što objedinjuje ove četiri zemlje je zajedničko kulturno, odnosno pravoslavno nasleđe, ali je takođe vidljivo da niko od ljudi koji vode politiku u tim zemljama ne želi da istakne da je to ono što ih objedinjuje. Koliko je meni poznato, ni njihovi politički naslednici nemaju baš neku volju da ukažu i istaknu da je upravo zajedničko duhovno i kulturno nasleđe nešto što može da poveže ove zemlje i da utiče na poboljšanje njihove saradnje“, kaže Janković.

Imajući sve to u vidu, sastanak „balkanske četvorke“ bi pre mogao predstavljati neku inicijativu spolja, nego inicijativu samih tih zemalja.

„Da se Srbija na neki način veže za EU, ali i za NATO, jer, ne zaboravimo, preostale tri zemlje su i u NATO-u. Sumnjam da je to inicijativa Atine, Bukurešta, Sofije i Beograda“, zaključio je Janković.

Sputnjik