Pozadina rusofobije Londona: Šta to Nemačka i Francuska rade Britaniji iza leđa

U izveštaju britanskog ministarstva odbrane „Global stratedžik trends“ govori se o povećanju ruskog učešća na međunarodnoj sceni u narednim godinama.

Sputnjik je na ovu temu razgovarao sa političkim analitičarem i osnivačem sajta freenations.net Rodnijem Atkinsonom.

„U određenom smislu, ovaj izveštaj se fokusira na momente koje je izdvojio Zapad, odnosno EU, Velika Britanija i Vašington. Na kraju krajeva, Rusija apsolutno legalno i legitimno ima svojinu na Arktiku.

Situacija na Bliskom istoku je reakcija na Arapsko proleće, i ceo taj sled događaja koji je pokrenuo Zapada i koji je doveo do haosa.

Rusko mešanje u situaciju u Siriji je donelo mnogo više pozitivnih nego negativnih posledica“, kaže Atkinson.

— Govoreći o Africi, još jednoj oblasti gde oni vide nekakvu opasnost koja navodno potiče od Rusije, trebalo bi reći da nije Rusija ta koja je mnogo jači i ozbiljniji igrač u Africi već Kina.

Širenje Kine u Južnom kineskom moru ne može da se meri sa bilo kakvim delovanjem Rusije u Evropi.

Naravno, može se razumeti zašto su nekakvi aspekti izdvojeni u izveštaju, ali ne mislim da bi većina ocenila delatnost Rusije u ovim oblastima kao agresiju.

U izveštaju se posebno ističe to da Rusija pokušava da uspostavi mnogopolarni svet. Šta je to što ovde brine London, pa on tu vidi ozbiljan problem?

— Smatram da je to iracionalna reakcija na promenu balansa ekonomskih snaga u svetu. Očigledno je da svetski poredak ima mnogo više polova nego ranije: EU se proširila na istok, NATO se takođe širi, odnosno otvara nove vojne baze.

Trebalo bi dodati i činjenicu da u ovom trenutku, iako Donald Tramp to poriče, raste neokonzervativna rusofobija. Može se iz te perspektive pretpostaviti da se u ovom trenutku jačanje ruskog uticaja u bilo kojoj oblasti može tumačiti kao opasnost.

Rekao bih da najveću opasnost po Zapad predstavlja njegov odnos prema Rusiji.

Šta mislite o tome što Velika Britanija ocenjuje delatnost Rusije, a da istovremeno London ima mnogo sopstvenih problema, od „bregzita“ do terorizma?

Da, naravno, slučaj Skripalj nije doprineo popravljanju situacije, trebalo bi sve razjasniti i rešiti. Mislim da britansko Ministarstvo spoljnih poslova smatra, da antiruska osećanja mogu pomoći britanskoj vladi da bolje pregovara o izlasku iz EU posle „bregzita“, jer se London trudi da se nekako dodvori Francuskoj i Nemačkoj.

Iako, meni se čini da oni povodom ruskih pitanja greše, jer obe države čine mnogo toga iza leđa Velike Britanije.

Nemačka je sa Rusijom potpisala ozbiljan gasni ugovor i nemaju nameru da ga raskinu. Nedavno je u Sočiju održan rusko- nemački tehnološki forum.

Zbog sankcija koje su ponovo uvedene Iranu, EU podržava ideju da se suprotstave dolaru. Zato mislim da Ministarstvo spoljnih poslova Velike Britanije greši u mnogo aspekata.

Kakvi su, zapravo, ciljevi Velike Britanije, kada ona objavljuje ovaj izveštaj?

Čini mi se da britanska vlada prosto pokušava da isplanira i da projektuje nekakvu buduću situaciju na osnovu sadašnje.

Pa ipak, ne mislim da antagonizmi, rusofobija i agresija na svetskom nivou mogu na bilo koji način mogu da doprinesu relaksaciji odnosa u svetu, čemu, prema sopstvenim rečima, streme Britanija i Zapad. Postoji veliki broj drugih načina da se ovo postigne.

Očigledno je takođe da bi „slučaj Skripalj“ trebalo rešiti. Takođe, trebalo bi postići i sporazum povodom „bregzita“. Mislim da Britanija ne bi trebalo više da čini ustupke Francuskoj i Nemačkoj.

U Siriji, Koreji i Istočnoj Evropi postoji mnogo drugačijih načina da se radi na relaksaciji odnosa i poboljšavanju opšte situacije.

Mislim da će antiruska osećanja trajati još neko vreme, ali se ipak nadam da će se politički stav Londona promeniti.

Sputnjik