Pokrenuta obojena revolucija u Gruziji, samo još traže „ruski trag“!

Predsednica Gruzije Saloma Zurabišvili faktički je optužila Rusiju za organizaciju protesta u toj zemlji, u kojem je povređeno skoro 240 ljudi, uključujući i 80 policajaca. Moskva je takve optužbe kategorično odbacila, a Kremlj je događaje u Tbilisiju nazvao „rusofobnom provokacijom“. Gruzijska opozicija najavljuje nove proteste.

Zurabišvilijeva je nazvala Rusiju „neprijateljem i okupatorom“ i rekla da je ruska „peta kolona“ možda danas i opasnija od otvorene agresije. U saopštenju je navela da podela zemlje i društva i unutrašnje konfrontacije ne odgovaraju nikome osim Rusiji. Prema njenim rečima, „destruktivne“ opozicione snage koje izazivaju nasilje, ispunjavaju „moskovski plan“.

Ministarstvo unutrašnjih poslova Gruzije nazvalo je proteste u Tbilisiju — „pokušajem masovnog prevrata“.

Moskva ističe da su sva dešavanja u vezi sa Gruzijom isključivo unutrašnje pitanje te zemlje i naglašava da Rusija sa tim nema nikakve veze.

Član komiteta Saveta Federacije Rusije za međunarodne poslove Oleg Morozov rekao je da je celokupan stav opozicije formiran isključivo sa ciljem da se izazove provokacija — „blokirali su rad ruske delegacije, što predstavlja grubo kršenje međunarodnog prava“.

To je, kako je rekao, isprovociralo krizu u društvu i to u društvu koje je već duboko podeljeno. Prema njegovim rečima, uvek je bilo u trendu u svemu tražiti „ruski trag“.

Do nereda u Tbilisiju je došlo u četvrtak veče tokom Generalne sednice Međuparlamentarne skupštine pravoslavlja, koju je šef ruske delegacije Sergej Gavrilov otvorio sedeći u fotelji predsednika gruzijskog parlamenta, što je izazvalo nezadovoljstvo opozicionih poslanika iz Jedinstvenog nacionalnog pokreta i poslanika Evropske Gruzije.

Učesnici protesta su prethodno tražili da ruski delegati pod hitno napuste zemlju. Specijalne jedinice policije upotrebile su suzavac i gumene metke protiv demonstranata koji su pokušali da prodru u zdanje parlamenta u Tbilisiju, tražeći ostavke članova vlade. Opozicija zahteva ostavku predsednika parlamenta Iraklija Hobahidzea i ministra policije Georgija Gaharije, koje smatra odgovornima za incident.

Gavrilov je izjavio da ga je u predsedničku fotelju, zbog čega je i nastao incident, smestila gruzijska strana i da je to bilo u skladu sa protokolom održavanja takvih događaja.

On je podsetio da se nije prvi put našao u takvoj situaciji, da je već sedeo u tim foteljama i u drugim zemljama, ali da to nije nikada izazvalo nikakav incident. Gavrilov je rekao i da su mu radikali pretili i da su ga čak i udarili.

Takođe je naveo i da se trenutno u Gruziji dešava pokušaj preuzimanja vlasti od strane radikala, koje koordinišu sile van teritorije zemlje.

Ruski politikolozi smatraju da je antiruski miting u Tbilisiju prošao po scenariju obojenih revolucija i upozoravaju da to može dovesti na vlast Sakašvilijeve prijatelje i okončati normalizaciju odnosa između Rusije i Gruzije.

Ruski politikolog Artur Atajev ocenjuje da je taj incident bio „planirana provokacija“ i ne isključuje da je provokacija bila direktno koordinirana sa bivšim predsednikom Gruzije Mihailom Sakašvilijem, koji je napustio rodnu Gruziju 2013. godine, gde je protiv njega pokrenut niz krivičnih postupaka, a po nekima je u odsustvu osuđen na zatvorske kazne. Nakon toga je ušao u ukrajinsku politiku, kada mu je tadašnji predsednik Petro Porošenko, inače njegov prijatelj još iz studentskih dana, dao ukrajinski pasoš i imenovao ga za gubernatora Odeske oblasti.

Nakon što je „pukla tikva“ između dojučerašnjih prijatelja i saboraca, Sakašvili je proteran iz Ukrajine, ali se vratio krajem prošlog meseca, pošto mu je novi ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski to omogućio.

Sakašvili je nedavno izjavio da će se „u najskorije vreme vratiti u Gruziju“. Tada niko nije obraćao pažnju na njegove najave, jer se smatralo da je to još jedna prazna priča kontroverznog političara.

Eksperti ocenjuju da se Gruzija sada ponovo našla na pragu revolucije kao i pre 16 godina, kada je napad na parlament od strane pristalica Mihaila Sakašvilija pretvoren u „revoluciju ruža“, što je kasnije dovelo do promene vlasti u toj zemlji.

Rusko Ministarstvo inostranih poslova saopštilo da je zabrinuto zbog ponašanja radikala koji su blokirali rad Međuparlamentarne skupštine pravoslavlja, a predsednik ruske Državne dume Vjačeslav Volodin izjavio je da svi ti potezi nisu u skladu sa normama održavanja međunarodnih događaja.

Sputnjik