Moraju li Makedonci da se izjasne da su Bugari da bi dobili nagradu od EU

Makedonija je promenila ime, potpisala niz sporazuma sa Bugarskom i Grčkom, i to mimo volje svojih građana, načinila brojne ustupke albanskoj manjini na štetu većinskog stanovništva, ali opet nije položila test kod „evropske porodice“. Šta da očekuju ostale države iz EU čekaonice, uključujući i Srbiju?

Severna Makedonija nije dobila datum za početak pregovora sa Evropskom unijom, kako je očekivala, već je ta odluka odložena za jesen, tačnije za oktobar. Ako bude i tad...

Predsednik Evropskog saveta Donald Tusk i predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker, priznali su da je Makedonija učinila sve što se od nje tražilo, ali su ipak makedonskom predsedniku Stevi Pendarovskom i premijeru Zoranu Zaevu morali da objasne da „ za sada nisu sve zemlje EU spremne da donesu odluku o datumu pregovora“.

Da li je ovo dokaz da, koliko god da je zemlja pokorna, međunarodna zajednica vuče poteze onako kako njoj odgovara?

Branko Đorđevski, politikolog iz Skoplja, kaže da razočarenje u toj zemlji postoji, ali je još gore od toga što se ne zna ni šta će biti u oktobru.

Očekivalo se, dodaje naš sagovornik, mnogo više od EU, posebno od kada jer je „raspakovan paket“ sa Albanijom, tačnije, od kada se o datumu za pregovore odlučuje samo za Makedoniju.

„Međutim, i tako samostalno, Makedonija nije tretirana kao što smo očekivali, posebno posle svih ustupaka i popuštanja koje smo napravili u dogovorima sa Grčkom i Bugarskom.

Ipak, nadam se da će na jesen taj datum stići, jer, ako se to ne desi, onda će razočaranost, koja sada postoji, postati mnogo veća, a kredibilitet EU u ovom regionu biće još više narušen“, ističe naš sagovornik iz Skoplja.

Đorđevski napominje da upozorenja, koja se čuju od makedonskih političara, nisu bez osnova, jer izvesno je da će nacionalističke snage ojačati, a ne treba zaboraviti ni da nam slede izbori u Grčkoj, gde će pobediti opozicija, koja je protiv Prespanskog sporazuma.

„Oni neće davati vetar u leđa ovom dogovoru, nego će tražiti način da blokiraju Makedoniju u pregovorima sa EU. Dakle, ako nema iskrene želje, uvek će se naći razlog za stopiranje evrointegracija. Evo, sad i sa Bugarskom vidite šta se dešava.

Otvoreno se šalju političke poruke da, ako se Goce Delčev ne proglasi za Bugarina, onda će oni završiti pregovore u Komisiji za obrazovanje, koja je fundamentalna da bi se ostvario potpisani dogovor sa Makedonijom.

Sada dobijamo poruku da će napustiti Komisiju i prekinuti pregovore ako mi ne pristanemo na ovo što traže. Sutra može da stigne i uslov da se mi Makedonci izjasnimo da smo Bugari... Zar ne?!“, pita se Đorđevski.

Ako Makedonija nije zadovoljila kriterijume EU, šta onda mogu da očekuju druge države koje sede u evropskoj čekaonici, uključujući i Srbiju?

Profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu dr Bojan Milisavljević kaže da je proces proširenja EU očito zapao u veliki problem i da u naredne dve do tri godine nema namere da se proširuje članstvo.

„To se vidi u nekoliko slučajeva. Jedan smo mi, drugi, eto, Makedonija, tu su i Crna Gora, Albanija… Stiče se utisak da se države sve više udaljavaju od članstva postavljanjem i ispunjavanjem novih uslova, umesto da mu se približavaju. Iza svega toga stoji politički problem unutar EU koji je u vezi sa Bregzitom i sa drugim pitanjima“, objašnjava dr Milisavljević.

On podseća da je i za Srbiju bila procena da će se učlaniti u EU 2025. godine, da bi sada počela sve češće da se pominje 2030. godina.

Više članica, uglavnom iz istočnog dela EU, ali i Italija, Austrija i Malta, smatrale su da početak pregovora sa Makedonijom treba da bude odobren, dok izvori u Savetu ministara EU navode da su Francuska, Danska, Holandija i Nemačka prilično uzdržane.

Takođe se objašnjava da neki članovi, a posebno Nemačka i Švedska, moraju da dobiju saglasnost svojih nacionalnih parlamenata da započnu pregovore sa određenom zemljom, što zahteva dodatno vreme.

Sputnjik