Makron izvodi vojsku i tenkove na ŽUTE PRSLUKE!? HOĆE LI SAD NEKO BOMBARDOVATI FRANCUSKU ZBOG KRŠENJA LJUDSKIH PRAVA?

Francuski građanski pokret „Žuti prsluci“ organizuje u subotu nove proteste, ali će vlasti dodatno pojačati bezbednost vojnom jedinicom.

Protesti se organituju 19. subotu zaredom, a vlasti su uvele nove mere zabrane i rasporediće pripadnike vojne antiterostičke misije „Stražar“ (Sentinele) posle nasilja i nereda na prošlim protestima u Parizu.

Francuska vlada je ove nedelje saopštila da će dodatno pojačati bezbednost vojnom jedinicom koja će između ostalog obezbeđivati zgrade zvaničnih institucija.

Protesti se i dalje održavaju u svetlu društvenih i političkih tenzija, a nedavno su smenjeni policijski visoki zvaničnici, među kojima načelnik pariske prefekture.

Premijer Eduar Filip je zabranio okupljanja u čuvenoj pariskoj aveniji Jelisejskih polja gde su izbili neredi prošle subote, a i na ranijim protestima koji se organizuju od 17. novembra. Protesti su takođe zabranjeni u delovima nekih gradova u Francuskoj u kojima su izbijali neredi.

Među tim gradovima su Bordo i Nica, a oni koji će se okupiti i pored zabrane biće novčano kažnjeni. Ministar unutrašnjih poslova Kristof Kastaner na meti je kritike da nije dobro obezbedio javni red i mir, i koji je blizak Makronu, izjavio je da će biti demonstrirana nulta tolerancija prema onima koji budu pravili nerede.

Pripadnici misije „Stražar“ neće biti na „prvoj liniji“ već će omogućiti policiji i drugim pripadnicima snaga bezbednosti da se usredsrede na kretanje demonstranata, a cilj je očuvanje javnog reda i mira, navela je vlada. Inicijativu su, međutim, kritikovale pojedine opozicione stranke.

Desničarska stranka Republikanci smatra da vojnici nisu obučeni za obezbeđivanje javnog reda i mira, već za borbe i da ubijaju u slučaju rata.

Radikalna levica ocenila je da vojska ne može da zameni policiju jer to nije njen posao. Vojna antiteroristička misija „Stražar“ angažovana je od terorističkih napada u januaru 2015. u Parizu.

Vojnici su raspoređeni ispred nekih verskih objekata, kao što su sinagoge i džamije. Nalaze se i na mestima koja mogu da budu mete napada, kao što su turističke lokacije ili železničke stanice.

Protesti pokreta „Žuti prsluci“ traju od 17. novembra i pored ustupaka vlasti i velike nacionalne debate koju je organizovao predsednik Emanuel Makron.

On je obilazio nekoliko meseci zemlju gde je razgovarao sa lokalnim zvaničnicima, predstavnicima preduzeća i meštanima.

Kriza nastala protestima i nezadovoljstom građana opštom državnom politikom jedna je od najvećih kriza s kojom se suočava centristički predsednik od dolaska na vlasti u maju 2017. godine.

B92