Debakl dve sile, Kina osvaja kapiju Evrope

Italija je, kako su to i najavljivali evroskeptici u tamošnjoj vladi, rešila da uzme stvari u svoje ruke.

Odolela je pritisku Zapada, pogotovo SAD, postavši prva članica G7 i EU, koja je pristupila kineskoj inicijativi Pojasa i puta, uprkos tome što je Evropska komisija to prošle godine odbila da učini.

Pritisci nisu urodili plodom, a iz Amerike su bili nedvosmisleni. Italija je prilikom upravo završene posete predsednika Kine Si Đinpinga Rimu ipak potpisala sporazum kojim se pridružila kineskoj inicijativi Jedan pojas, jedan put. Uradila je ono što prošle godine Evropska komisija nije na sastanku na vrhu EU- Kina u Pekingu i ono što SAD nisu nikako želele.

Tim sporazumom dve zemlje su, nema sumnje, obeležile i 15. godišnjicu kinesko-italijanskog sveobuhvatnog strateškog partnerstva.

Koliko je sporazum kost u grlu, pogotovo Vašingtonu, jasno je bilo već iz činjenice da je pred dolazak kineskog predsednika portparol američkog savetnika za nacionalnu bezbednost, Džona Boltona, ocenio da podrška inicijativi „daje legitimitet kineskom predatorskom pristupu investiranju i neće doneti nikakve koristi italijanskom narodu“.

Potom su se zvaničnici Trampove administracije, ali i bivši savetnik za nacionalnu bezbednost, Stiv Benon, sastajali sa italijanskim stranačkim liderima objašnjavajući im "štetnost“ kineskog projekta koji ih navodno samo vodi u dužničko ropstvo.

Italijani su, međutim, insistirali na tome da su njihovi razlozi za pristupanje kineskoj inicijativi „Jedan pojas, jedan put“ čisto ekonomski, da upravo žele da ožive njihovu privredu.

"Italija je treći put u poslednjoj deceniji ušla u recesiju. To se dogodilo na kraju 2018. godine. Ona, odmah iza Grčke, ima drugi najveći dug u odnosu na ukupan društveni proizvod i druga je zemlja u EU, odmah iza Španije, po visini stope nezaposlenosti među mladima. Italija ima problem sa izvozom, problem sa unutrašnjim dugom, sa svojim bankama i vladajuća koalicija smatra da EU svojim propisima onemogućava privredi Italije da oživi“, objašnjava za Sputnjik stručnjak za Kinu Borislav Korkodelović, koji je posebno ispratio posetu Sija Italiji.

On podseća da su evroskeptici u italijanskoj vladi obrazlagali da žele više da izvoze i da u tom pravcu podrže italijanske kompanije, ali da su pravila izvoza diktirana i kontrolisana iz Brisela.

Sagovornik Sputnjika ukazuje na ogroman dug koji EU ima u trgovini sa Kinom, koji je u 2017. bio oko 176 milijardi evra. Od tog duga jedna osmina je italijanski, pa njihovi evroskeptici kažu da EU malo čini da bi njihova zemlja mogla da smanji taj deficit u robnoj razmeni i zato moraju da uzmu stvari u svoje ruke.

Oni smatraju da je pristupanje kineskoj inicijativi dobitna kombinacija za obe strane, jer će Kina još snažnije stupiti na međunarodnu scenu, a Italija dobiti kapital.