Da li Makron vidi Srbiju kao glavnog balkanskog partnera ili ima drugi cilj - VIDEO 

Poseta Emanuela Makrona Srbiji može biti veoma korisna, ali od nje ne treba očekivati mnogo, bar ne odmah, saglasni su gosti emisije „Svet sa Sputnjikom“.

Francuski predsednik dolazi u ponedeljak u Srbiju i ostaće dva dana. Podatak da je Beograd jedini njegov cilj, odnosno da ne ide ni u jednu drugu zemlju u regionu ukazuje da Pariz računa na Srbiju.

Teme koje će dominirati su uglavnom poznate: proširenje Evropske unije, dijalog Beograda i Prištine, ali i ekonomija, s obzirom da se očekuje potpisivanje 20 sporazuma.

Dušan Gujaničić, istraživač saradnik u Institutu za političke studije, ističe da poseta jeste značajna, ali da ne treba biti euforičan pre no što se vide rezultati.

„Makron želi spoljnopolitički uspeh, Francuska je u mnogim misijama po celom svetu i Balkan možda nije mnogo važan, ali će ipak gledati da zabeleži poen. Nemojmo izgubiti važnu stvar iz vida, Francuska je priznala KiM. Verujem da može da odigra ulogu stabilizatora prema Prištini, da nas sasluša i da ne pogoršava stvari“, rekao je Gujaničić.

Ilija Kajtez sa Fakulteta za međunarodnu politiku i bezbednost „Union Nikola Tesla“ je kazao da ne bi trebalo previše očekivati, ali i da to malo može biti mnogo.

Uz ocenu da je Makron ozbiljan čovek koji pretenduje da bude glavni evropski lider, Dejan Miletić, direktor Centra za proučavanje globalizacije (CGS), smatra da je Evropska unija sve više na liniji boljeg razumevanja pozicije Srbije. To, prema njegovom mišljenju, ne znači da ono što se desilo može biti lako zaboravljeno, ali konstruktivan i odgovoran odnos svakako ima prednost nad lažnim obećanjima.

„Videlo se i u Berlinu i u Poznanju da postoji animozitet predstavnika Albanaca s Kosova i Metohije prema Emanuelu Makronu i Angeli Merkel, prema Evropskoj uniji generalno, što nije slučajno. To govori da pozicija EU nije u saglasnosti sa onim što bi oni želeli“, rekao je Miletić.

„Srbija ja zemlja na koju Francuska računa kada je u pitanju stabilizacija i integrativni procesi“, naglasio je Miletić.

Kajtez je kazao da je Evropa pokazala nedostatak autoriteta što se tiče Kosova i Metohije.

„Brisel nema moć da privoli privremene institucije u Prištini da ukinu takse. Makron i Merkelova nisu uspeli ništa da urade“, rekao je Kajtez.

Poznato je i Makronovo protivljenje proširenju EU, a Gujaničić je skrenuo pažnju da francuski predsednik samo naglas govori ono što su mnogi već osetili.

„EU, koja već nekoliko godina ne funkcioniše kako bi trebalo, sa sve većim unutrašnjim nesuglasicama i manjkavostima, ne može da rešava konkretne probleme, a Emanuel Makron je to jasno i rekao“, kazao je Gujaničić.

Posete stranih državnika za Srbiju često znače i ispostavljanje brojnih zahteva i kritika. U ovom slučaju, sagovornici Sputnjika smatraju da Makron nema Srbiji šta da zameri.

„Mi smo maksimalno korektno posvećeni onome što smo potpisali, sve je transparentno. Maksimalno smo suzdržani i kooperativni, korektni prema EU, ispunjavamo sve naše obaveze, do poslednjeg zareza. Morao bi da bude maliciozan da bi nam nešto zamerio, a on to srećom nije“, rekao je Kajtez.

Miletić takođe ne vidi prostor za kritiku Srbije, koja igra konstruktivnu ulogu.

Gujaničić je kazao da posle Makronove posete Beogradu treba očekivati čistu situaciju u odnosima Beograda i Pariza.

„Videćemo u kojoj meri Francuska može da uvaži naše nacionalne interese, gde može da nas sasluša i da nam pomogne i da onda na osnovu toga projektujemo buduće odnose“, zaključio je Gujaničić.

Sputnjik