DA LI KLIZIMO U SVETSKI RAT? I Srbija se sprema – jedini neprijatelj je...

Potpuno opkonjena državama NATO, Srbija nema protiv koga da ratuje osim protiv tog istog NATO.

Ono na šta Vojska Srbije polaže nade jeste nabavka desetak aviona MiG-29, kojima su resurski istrošeni i stariji su 30 godina, a koji se sada remontuju da bi mogli biti u upotrebi još desetak godina.

Budžet Ministarstva odbrane Srbije je 830 miliona dolara, što nije velika suma, a ima nešto više od 40.000 pripadnika Vojske Srbije, sa 50.000 pripadnika rezervnog sastava.

Pre nešto više od 100 godina, velike sile su takođe trošile ogromne svote novca u svrhu odbrane. Kada se gledaju procenti novca od poreza koji su trošeni na odbranu, vide se frapantni podaci. Tako su za 1897. godinu troškovi država na odbranu u odnosu na ukupno prikupljene poreze sledeći.

Japanska imperija – 55% Nemačko carstvo – 43% Britanska imperija – 39% Francuska republika – 27% Ruska imperija – 21% SAD – 17%

Za velikim silama ne zaostaju ni regionalne i neke druge manje sile u ekonomskom ili političkom smislu. Poslednji objavljeni podaci, za 2016, pokazuju da je uvoz oružja u toj godini bio 31 milijardu dolara.

Najveći izvoznici su bili SAD sa 9,9 milijardi dolara, Rusija sa 6,4 milijarde, Nemačka sa 2,8 milijardi, Francuska sa 2,2 milijarde i Kina sa 2,1 milijardu dolara. Najveći uvoznici oružje na svetu su međutim interesantniji.

To su države koje nemaju ili za sada nemaju razvijenu vojnu industriju, a žele da projektuju svoju snagu ili planiraju sukobe. Najveći uvoznici oružja na svetu su Saudijska Arabija, Indija i Južna Koreja. Indija se zbog svojih regionalnih problema, odnosno sukoba s Pakistanom i straha od Kine, polako, ali sigurno oprema ruskim i američkim oružjem, a svoju flotu oprema sve većim brojem ratnih brodova.

Saudijska Arabija zbog regionalnog sukoba i borbe za zonu uticaja sa Iranom, uprkos tome što se decenijama naoružava, prošle godine je sa Trampovom administracijom potpisala višegodišnji ugovor o nabavci novog oružja, prvenstveno aviona i raketa, vredan više desetina milijardi dolara.

Mediji