CIA ZBUNJENA: Ovo sa Rusijom nije dobro…

Piše: Igor PŠENJIČNIKOV

AMERIČKI magazin The National Interest objavio je prezanimljiv članak, čija je suština, u jednoj rečenici, u sledećem: CIA jadikuje što Rusija i dalje ostaje zagonetka za Zapad i što je postalo praktično nemoguće vrbovati špijune među građanima Rusije kako bi se odgonetnula ta zagonetka.

Američki Centar za nacionalne interese, koji je povezanim sa tim magazinom, organizovao je diskusiju uz učešće bivših visoko rangiranih saradnika CIA „u cilju analize stanja stvari u Rusiji“. Članak u The National Interest je u suštini izveštaj o tom događaju.

S obzirom na visok rang njegovih učesnika, a to znači i njihovo iskustvo u proučavanju „neprijatelja“, smatram da je važno da ih navedem poimenično.

Prvi je Džordž Bibi, bivši šef analitičkog odeljenja CIA koje se bavi Rusijom i bivši specijalni savetnik potpredsednika Dika Čejnija.

Drugi je Milton Berden, bivši predstavnik CIA u Pakistanu, gde je on, kako ističe autor članka, „igrao ključnu ulogu u obuci i naoružavanju afganistanskih mudžahedina radi borbe protiv sovjetskih snaga“.

Treći učesnik je Piter Klement, bivši zamenik šefa direkcije za analitičke programe CIA.

Članku prethodi citat, koji se pripisuje Vinstonu Čerčilu: „Rusija je zagonetka obavijena misterijom unutar enigme“. To je i lajtmotiv celog opusa: Rusija i dalje nije jasna Zapadu.

Jedan od učesnika diskusije, DŽ. Bibi, podelio je sa okupljenima misao koja ga je ozarila. On je istakao da u Vašingtonu vlada nepodeljeno mišljenje da „Rusija pokušava da iz temelja uzdrma demokratsku vladavinu u SAD“. Međutim, taj njegov zaključak se ne bazira na bilo kakvoj racionalnoj analizi.

Ali, kako da Amerikanci saznaju namere Rusije?

Tu su se već svi složili da se do skrivenih namera Rusa nikako ne može dopreti osim ako se ne nađe neka prodana duša među samim Rusima. Pogotovo ako se kreće u različitim visokim ruskim krugovima, pa moći –  jer je i sam deo ruskog života – da odgonetne tajnu ruske duše i sve skrivene namere Moskve.

Isti taj DŽ. Bibi pokušao je da skrene pažnju da bi CIA „trebalo da prihvati novu realnost, pošto špijunaža sve više prelazi u digitalnu oblast“. Međutim, ljudski faktor je još uvek značajan, jer sve, na kraju krajeva, rade ljudi, u korist ili protiv ljudi. Tako da je živi ruski doušnik, složili su se učesnici skupa, ipak potreban.

I tu se CIA suočava sa nerešivim problemom. P. Klement se požalio da je „sada u Rusiji vrbovati obaveštajne izvore teže nego u sovjetsko vreme. Tada se CIA oslanjala na „dobrovoljce“ koji su se sami povezivali s američkim obaveštajcima. Međutim, broj Rusa koji su spremni da izdaju svoju vladu značajno je opao, i nije sasvim jasno zašto je to tako“.

Pokušavajući da nekako objasni situaciju, P. Klement je rekao da se „predstava o Sjedinjenim Državama u Rusiji toliko pogoršala, da čak i obrazovani ruski liberali namrgođeno gledaju na Vašington, što izuzetno otežava vrbovanje špijuna. Štaviše, mnogi Rusi, koji su mogli da izdaju svoju vladu u ranijim epohama, više ne osećaju neophodnost da se izlažu riziku da robijaju ili budu ubijeni radeći za CIA. Umesto toga, takvi disidenti mogu jednostavno da se presele iz Rusije na Zapad, što je bilo nemoguće u sovjetsko vreme“.

Hm, pa hvala na iskrenosti! Jer, mi ranije pojma nismo imali da američke tajne službe traže izdajnike upravo u redovima „obrazovanih ruskih liberala“. Za njih, liberale, kao što je poznato, Rusija je „naopaka zemlja“, a i narod koji u njoj živi je „naopak, pogrešan“.

Oni zapravo ne razumeju ni Rusiju, ni njen narod. I onda svoje nerazumevanje nose „preko grane“, gde trguju tim višim i tajnim znanjem. A oni na Zapadu, kojima se to „znanje“ prodaje ili poklanja (što je malo verovatno), usled toga, takođe ništa ne razumeju.

Već su mnogi primetili – da bi se shvatili Rusija i Rusi, nije dovoljno prosto znati ruski jezik. Potrebno je poznavati i upiti našu istoriju, našu kulturnu i duhovnu tradiciju.

Sve to zajedno formiralo je onu, nije ovo nikakva patetika, jedinstvenu ljudsku nadnacionalnu duhovno-kulturno-istorijsku zajednicu koju neki nazivaju zajedničkim imenom „Rusi“, drugi – „Rusijancima», a treći – „ruskim svetom» ili „ruskom civilizacijom“. Pri čemu ta zajednica nije oivičena granicama Rusije.

Kada govorimo  o tome, potrebno je po ko zna koji put citirati reči genijalnog ruskog filozofa-proroka Ivana Iljina iz njegovog članka „Zašto verujemo u Rusiju?“, koji je objavljen 1949. godine u inostranstvu. On je pisao: „I kada nam zapadni narodi postavljaju pitanje zbog čega toliko nepokolebljivo verujemo u obnovu i preporod Rusije, mi odgovaramo: zato što mi znamo istoriju Rusije, koju vi ne poznajete, i živimo u skladu s njenim duhom, koji je vama tuđ i nedostupan“.

Problem zapadnih analitičara nije u tome što, kako oni smatraju, ne kopaju duboko, već je u tome što oni pokušavaju da nas „mere uobičajenim aršinom“.

Misao „inozemnih mudraca“ zarobljena je u tesnom okviru ubeđenja da čoveka pokreću samo prirodne potrebe. I onda oni to ekstrapoliraju na nas, procenjuju nas polazeći od te paradigme. Stoga, da bi shvatili Rusiju i njene namere, saradnici jedne od najmoćnijih tajnih službi na svetu, kao i svi na Zapadu, trebalo bi da nauče, u najmanju ruku, govoreći rečima I. Iljina, da „doživljavaju Rusiju srcem, da kroz ljubav spoznaju njenu dragocenu autentičnost i njenu, u celoj istoriji vasione, neponovljivu jedinstvenost“, da „vide Rusiju u Božjem svetlu“ i shvate je „kao jednu od glavnih i zavetnih svetinja sopstvenog života“.

Istina, u tom slučaju će svaki čovek, bez obzira na nacionalnost, postati Rus i neće želeti da radi za CIA.

Poznate su mi desetine slučajeva kada su stranci, duboko zaronivši u našu kulturno-duhovnu tradiciju, postajali po duhu Rusi i zauvek se zaljubljivali u Rusiju.

Fakti / preveo: Srđan Bilbija