Bumerang iz Karakasa: Udar na Madura nanosi najveću štetu Americi

Venecuela je već nekoliko godina u velikoj ekonomskoj krizi koja se poslednjih deset dana kreće po ivici građanskog rata. Sankcije koje su uvele SAD naftnom sektoru Karakasa zasad imaju kontraefekat i više udaraju na samu Ameriku nego na Venecuelu. Ipak, čitava situacija izaziva veliku zabrinutost Rusije, koja je tamo uložila veliki novac.

Eskalacija krize u Venecueli je značajno potpomognuta spolja. Prvo je kao predsednik Venecuele priznat predsednik parlamenta Huan Gvaido, a zatim je odlučeno da se udari na jedinu granu ekonomije ove latinoameričke države koja donosi profit — naftni sektor.

Ruski analitičar Rustam Tankajev smatra da sankcije koje su uvedene nacionalnoj naftnoj kompaniji PDVSA imaju za cilj da ograniče novčane transakcije Venecuele. Zato je Karakas prekinuo sve isporuke nafte, bez unapred dobijenog novca za robu.

„Odsad oni rade samo sa avansom. Pošto ugovori za isporuku nafte to ne predviđaju, učesnici tih sporazuma raskidaju dogovore. Pre svih, tu je ruski ’Lukoil‘, kao i još nekoliko trejdera koji su se bavili isporukama i prodajom venecuelanske nafte“, rekao je za Sputnjik Rustam Tankajev, ekspert Unije proizvođača nafte Rusije.

Ova situacija nije nimalo prijatna za Venecuelu, imajući u vidu stanje u toj zemlji. Svaki dinar na računu je važan s obzirom na blokadu zlatnih rezerva u Velikoj Britaniji. Međutim, i Amerika će vremenom osetiti štetne posledice svoje odluke.

U SAD se proizvodi laka nafta, a njihova naftna industrija je postavljena tako da nafta sadrži sumpor. Štaviše, nafta koja sadrži sumpor daje mogućnost da se proizvede dodatni naftni proizvodi koji se ne mogu proizvesti iz lake nafte.

„Ono što je malo primetno je da će najveću štetu od svega ovog imati potrošači benzina u SAD. Kako to? Pa SAD sada najviše proizvode naftu iz škriljaca.

To je laka i vrlo skupa nafta. Ona se naravno može prerađivati u benzin, ali bi njegova cena bila tako velika da ga niko ne bi kupovao. Zbog toga Amerikanci mešaju značajnu količinu teške, jeftine venecuelanske nafte sa svojom lakom naftom kako bi dobili sirovinu po prihvatljivoj ceni“, razjašnjava inženjer.

Iz ovoga proizilazi da će SAD žuriti da reše ovaj problem što pre. Zato, svim sredstvima pokušavaju da dovedu na vlast svog štićenika Huana Gvaida i smene režim koji vlada Venecuelom već 20 godina. Naravno, to izaziva zabrinutost mnogih, posebno u Moskvi, jer ona tamo ima ozbiljne interese u naftnom sektoru te zemlje.

Ruski faktor u Venecueli

„Podsetimo se šta se desilo kada se poslednji put menjala vlast u Venecueli 1999. godine. Naftni projekti su bili nacionalizovani. Tada su zapadne kompanije izgubile ozbiljan novac u Venecueli. Ako dođe na vlast proamerička vlast, nije isključeno da može doći do vraćanja nacionalizovane imovine ranijim vlasnicima. Na takav način ruske kompanije mogu biti oštećene“, kaže Tankajev.

To bi bio vrlo loš presedan koji bi mogao da natera Rusiju da u okviru OPEK+ insistira na smanjenju proizvodnje nafte, što će izazvati povećanje cena, a to Amerikancima nikako ne odgovara. To je sada samo u domenu spekulacija.

U ovom trenutku, „Rosnjeft“ je najveći investitor u naftni sektor ove zemlje. Ruski naftni gigant „Rosnjeft“ učestvuje u nekoliko zajedničkih preduzeća sa nacionalnom naftnom kompanijom Venecuele PDVSA i eksploatiše sedam naftnih polja, među kojima su i naftna polja Patao i Mehilones. Ugovori su potpisani za narednih 30 godina. I to nije sve.

„Oni imaju dosta ozbiljne veze i interese koji se procenjuju na oko 10 milijardi dolara. Rosnjeft je dao kredit od oko 6,5 milijardi dolara, plus novac koji je uložen u projekte u Venecueli, koji je osiguran robom (isporukama nafte) i akcijama njihove filijale ’Sitgo petroleum‘ u SAD. To je garancija da će Venecuela vratiti dug“, rekao ekspert.

Već godinu dana, od kada se govori da je bankrot Venecuele samo pitanje vremena, govori se da bi ruski naftni gigant mogao da preuzme kompaniju „Sitgo petroleum“.

Međutim, sam „Rosnjeft“ ne bi znao šta da radi s njom, s obzirom da mu je praktično zabranjeno poslovanje u Americi. Čak su neki kongresmeni tražili da se zakonski reguliše da ruska kompanija ne može da kupi venecuelansku filijalu, iako ona drži samo četiri odsto američkog tržišta.

„Ispada da Rusija poseduje imovinu koju u realnosti ne može da koristi. Ne može ni da je proda, niti da je koristiti u svom poslovanju“, dodao je Tankajev.

Što se tiče kredita koji je dat u zamenu za naftu, Venecuela je deo lanca isporuka nafte rafineriji u Indiji „Esar oil limited“, čijih 49 odsto akcija drži „Rosnjeft“. Ove isporuke će verovatno biti nastavljene.

Poslednje najavljene investicije Rusije u privredu Venecuele su objavljene u decembru prošle godine, za vreme posete predsednika Nikolasa Madura Moskvi.

Tada su potpisani ugovori u vrednosti od šest milijardi dolara za podršku naftnog sektora i eksploataciju ruda, pre svega zlata. 

Sputnjik