Bivši šef CIA o tome zašto nije bilo dogovora o KiM, velikim silama, žrtvi za EU

Predstavnici Beograda i Prištine trebalo bi da sednu za sto bez velikih sila za konačan dogovor o KiM, poručuje bivši zamenik direktora američke CIA za Balkan.

Bivši zamenik direktora američke CIA za Balkan Stiven Mejer u intervjuu za list "Danas" rekao je da bi, u kontekstu konačnog rešavanja pitanja KiM, bilo neophodno da predstavnici beogradske i prištinske vlasti sednu za sto, na konferenciji bez učešća velikih sila, i da postignu dogovor i rešenje o Kosovu.

"Nekoliko planova je predloženo i ništa se nije desilo, a glavni razlog je što su velike sile bile uključene", naveo je Mejer, ističući da ljudi kao što su Tači, Haradinaj i Vučić imaju veliku moć.

On je ocenio da je osnovni cilj predsednika Vučića pridruživanje Evropskoj uniji i da bi za nju žrtvovao Kosovo.

"Vučić je vrlo odlučan u pogledu EU i to je u redu. Mislim da EU, osim Nemcima uopšte nije bitno kakav dogovor će da bude postignut, samo da ne bude rata. Francuzi, Britanci, Holanđani i Italijani prihvatiće dogovor do kojeg dođu Beograd i Priština. Vašington je već druga priča jer želi da bude uključen i bude deo pregovora."

Za Briselski proces je rekao da je "mrtav", kao i svaki drugi proces pre njega.

"Znam da mnogi moji prijatelji ovde veruju da će se celo Kosovo jednog dana vratiti Srbiji, možda i za 100 godina, ali ne verujem da će se to desiti. Možda bi neki deo mogao da se vrati, ali na duže staze Republika Srpska bi mogla da bude na stolu", ocenio je Mejer.

Mejer smatra da dosadašnja strategija Brisela da se razgovara o manjim stvarima, uz izbegavanje većih, statusnih, kao i pitanja suvereniteta - nije dobra.

"Priština napredak čini jako teškim, zbog carinskih tarifa, ali i jer odbijaju da osnuju Zajednicu srpskih opština, što je veoma važan korak po Briselskom sporazumu", rekao je Mejer za "Danas".

Kada je reč o konačnom rešenju, Mejer smatra da je realno da severni deo Kosova i Metohije ostane u sastavu Srbije.

"Mislim da je realno da oblast severno od Ibra postane deo Srbije, a za južni deo će biti jako teško, jer ako Srbija želi da sačuva suverenitet u severnom delu oko reke Ibar, onda će biti rat i mnogo prolivene krvi. Zato sam i hteo da razgovaramo o teritorijalnom problemu severno od reke Ibar, a o tome vredi diskutovati", istakao je Mejer.

Kako kaže, problem Srba u enklavama u južnom delu i svetih istorijskih mesta mogao bi biti rešen uz zaštitu Ujedinjenih nacija, i na način da svakih šest meseci delegacija UN posećuje ta mesta da bi se uverili da je sve u redu.

Upitan šta misli o teritorijalnoj razmeni o kojoj se dosta govori u poslednje vreme, Mejer kaže da to pitanje nikad nije u potpunosti ispunjeno bez obzira što neki političari o tome govore.

"Za ljude na jugu, koji ne bi voleli razmenu, treba omogućiti ostajanje i zaštitu UN ili da se prebace na sever ili u Srbiju i da im UN plati, da ih finansira. To bi moglo da počne relativno brzo. Jedan od glavnih uslova je da velike sile ostanu po strani i da se ne mešaju, jer svaki put kada se SAD i Rusija umešaju, stvari postaju mnogo komplikovanije", naglasio je Mejer.

Kao pitanje o kojem bi Beograd i Priština trebalo da raspravljaju Mejer predlaže i ekonomsku saradnju, ocenjujući da ministar za inovacije i tehnološki razvoj u Vladi Srbije Nenad Popović ima jako dobre ideje "kako ojačati prekogranične ekonomske veze, posebno sa centralnom Srbijom".

To bi, smatra, mogao da bude početak ekonomskog dogovora.