„Ahilova peta“ američke vojske

Pentagon ima za cilj da obezbedi visoku globalnu mobilnost Oružanih snaga SAD, kako bi omogućio brzo prebacivanje trupa u bilo koji deo sveta u kratkom vremenskom roku.

U aprilu ove godine je Nacionalna garda SAD na Bliskom istoku završila operaciju rotacije trupa. Prema saopštenjima lista „Difens njuz“, to je bilo „najveće reorganizovanje Nacionalne garde u poslednjih 10 godina“, a logistička operacija je trajala 10 meseci.

Međutim, prema pisanju portala televizije „Zvezda“, u pozadini ove operacije krije se problem sa logistikom, što je pomalo iznenađujuće, imajući u vidu na stotine vojnih američkih baza raspoređenih po celom svetu. Činjenica je da se od 1991. godine u vojsci SAD mnogo toga promenilo. Izdvajan je novac za flotu i avijaciju, na perspektivne vrste naoružanja, a Transportna komanda SAD dugo nije ulagala u morski i vazdušni transport koji bi omogućio interkontinentalni transport trupa.

Kako je svojevremeno izjavio američki senator Džon Mekejn, dok je bio na čelu Komiteta oružanih snaga, Sjedinjenim Državama nedostaje 10 brodova, kako bi operativno transportovale preko okeana dve brigade u Evropu. Naime, američki transportni brodovi stari su u proseku više od 40 godina, više od 60 odsto brodova nikada nije učestvovalo u vojnim vežbama, a od 27 brodova tog tipa, koji se nalaze u sastavu američke Ratne mornarice, devet će prestati da se koristi do 2025. godine.

Kako je poznato, vojna transportna avijacija može da obezbedi najbrže raspoređivanje trupa. Međutim, ona ima značajna ograničenja. Komandant Transportne komande SAD, general Daren Mek Dju u maju 2017. godine je izjavio da su vojni transportni helikopteri S-5 i S-17 maksimalno sposobni na operativni transfer jedne mehanizovane brigade iz SAD u Južnu Koreju u roku od 30 dana. Pored toga, još jedan problem je što se 90 odsto podataka, koje koristi Transportna komanda prilikom izvođenja operacija, nalaze na serverima komercijalnih kompanija. U tom slučaju sajber-bezbednost „ne postoji“.

Prema mišljenju stratega iz Pentagona, visoka mobilna bezbednost omogućiće američkim vazduhoplovnim snagama da u kratkom vremenskom roku prebace vojne formacije u bilo koji deo sveta. Istovremeno, avioni Transportne komande treba da obezbede neprekidno snabdevanje vojske vojnom tehnikom, municijom, lekovima i drugim sredstvima.

Od kraja 2014. godine značajno je uvećan budžet Pentagona namenjen za povećanje potencijala vazduhoplovnih snaga SAD i vojne transportne avijacije. Tim povodom je izdvojeno više od 1,1 milijardi dolara za modernizaciju 52 aviona „S-5V Galaksi“, a na kupovinu novih aviona za specijalne operacije biće potrošeno 963,5 miliona dolara, dok je za popravku 72 aviona izdvojena suma od 574,3 miliona dolara.

Kako je navedeno, globalni program obnavljanja i širenja letačkog parka Transportne komande SAD od 2025. do 2040. godine predviđa dostave više od 300 strateških transportnih aviona i više od 500 taktičkih vojnih transportnih aviona S-130 „Herkules“ različitih modifikacija. Takođe se navodi da bi prilikom mobilizacije u interesu Pentagona moglo da se uključi i više od 1.000 aviona civilnih avio-kompanija, od kojih 800 imaju mogućnost interkontinentalnog prevoza tereta i putnika.

Važan element mobilnosti Američkog ratnog vazduhoplovstva, koji obezbeđuje interkontinentalni transfer trupa, jeste tankovanje goriva u vazduhu, ali je postojeći park zastarelih aviona-tankera KS-135 „Stratotanker“ neophodno menjati. Letački park transportnih aviona-tankera, koji će u potpunosti obezbeđivati mobilnost vazduhoplovnih snaga SAD, do 2040. godine brojaće do 630 aviona KS-46A.

Kako se navodi, ovom „vazdušnom armadom“ će upravljati obnovljeni sistem vazdušne kontrole na vojištu, koji će vršiti planiranje, kontrolu, sprovođenje zajedničkih ili multinacionalnih vazdušnih operacija. 

Osim sistema upravljanja i kontrole vazdušnog kretanja vazduhoplovnih snaga SAD, biće modernizovane i vazdušne baze koje se nalaze u Evropi i Jugoistočnoj Aziji. Kako su pokazale vojne vežbe održane u Evropi, postojeće vazdušne baze ne zadovoljavaju zahteve vojne logistike u budućim sukobima. Ispostavilo se da je prebacivanje vojske sa zapada na istok težak, skup i dugoročan proces.

Prema tvrdnjama portala, najmanje poteškoća se pojavilo na teritoriji Poljske i Nemačke. Saglasno planovima Pentagona, to su teritorije preko kojih će voditi svi strateški putevi vojne logistike, koji će obezbeđivati mobilnost američke vojske na evropsko vojište.

Izgradnja logističke vojne baze u Poljskoj se već završava, a ona će biti važan logistički centar. Istovremeno, američka baza „Ramštajn“ u Nemačkoj biće proširena s ciljem prijema većeg broja aviona Transportne komande SAD, a letački park će dobiti 14 novih aviona C-130J.

Rukovodstvo štabova evropskih zemalja-članica NATO-a trenutno ulaže napore u modernizaciju i proizvodnju vojnih transportnih aviona i aviona-tankera, kao i transportnih helikoptera. U skladu sa planovima vazdušnih snaga sedam zemalja, među kojima su Belgija, Velika Britanija, Nemačka, Španija, Luksemburg, Turska i Francuska, u periodu od 2009. do 2021. godine trebalo bi da dobiju više od 160 širokotrupnih vojno-transportnih aviona „Erbas A400M Atlas“.

Kako portal navodi, može se zaključiti da su planovi za budućnost vojno-transportne avijacije SAD i NATO-a grandiozni. Međutim, na nivou lokalnog ili globalnog konflikta sve je drugačije, nego na papiru.

Takođe se ističe da ne iznenađuje to što komanda Ministarstva odbrane Rusije stavlja akcenat na sisteme protivvazdušne i radio-elektronske borbe, hipersonične raketne sisteme srednje i interkontinentalne udaljenosti, kao i na sredstva strateškog izviđanja, koji drže pod kontrolom logističke operacije potencijalnog protivnika.