Политички зенит српског диктатора прошао је одавно, његов дефинитиван крах десиће се пре избора

Политички зенит српског диктатора прошао је одавно. Моћ коју је самодрживо сконцетрисао у својим рукама, још неко време држаће га на трону. Брзина његовог пада зависи од сијасет варијабли. Избори су само један од инструмената и само једна варијабла. Његов дефинитиван крах десиће се пре избора, а они ће га само зацементирати.

Колико год, демократска опозиција, од избора очекивала легитимно средство освајања власти, ови најављени избори расписују се само са једним циљем – продужавање Вучићеве владавине којој недостаје ваздуха. Притиснут огромним проблемима у економији, оправданим социјалним незадовољством, тешким корупционашким аферама, процватом криминала, невиђеном кадровском ујдурмом. Суочен са последицама бахатости, незнања, неспособности, прoстаклука и похлепе људи око себе и с начином на који они, с њим на челу, врше власт, маневарски простор му је кобно сужен.

Масовни београдски протести, а затим и омасовљавање демонстрација по многим српским градовима јасан су сигнал да је дара превршила меру, да се зулум трпети не може и да је иза нас предуг период мирне Вучићеве зловласти. Катастрофа у коју је одвео српску државу и гурнуо друштво постала је очевидна и мобилишућа. Грађански протести данас не само да имају форму борбе за бољи живот и више демократске стандарде, већ артикулишу егзистенцијалну борбу за слободу и достојанство. У Србији се, на жалост, не поставља питање да ли ће на власти бити леберал, социјалдемократа или конзервативац, већ да ли ћемо остати Вучићев забран, земља без слободе, држава понижених и до смрти израбљиваних.

Десетине хиљада слободномислећих људи који без икаквих метријалних интереса и страха протестују дошавши само због идеала слободе, а не зато што су их напредњачки удбаши гонили уценама, претњама или финасијским компензацијама, отворено су поставили питање легитимитета Вучићеве страховладе.

Да подсетимо, ова аутократија била је плебисцитарна, обезбедила је изборну подршку која се темељила на манипулацији, заплашивању, уцени, али и својевољној манифестацији гласачке воље. Опозиција је била распршена, поткупљена, велики број гласача апатичан и резигниран. Вучић је много труда и енергије уложио да неутралише политичку конкуренцију и успео је у томе. А то није могло да траје унедоглед, јер се грађанска енергија пробудила и сада та енергија вуче демократску опозицију за собом све док се ова не отрезни, дозове к себи и преузме одговорност која јој припада по природи ствари.

Зато Вучић жури са изборима. Планира да их смандрља убрзо, распише по минималној процедури и одржи за 45 дана од дана расписивања. Зато је он своју кампању почео пре неколико дана трчећи по Србији са караванима аутобуса од једног до другог места, користећи своје препариране медије и просипајући лаж, чемер и отров по грађанима. Надајући се да ће опозиција ипак изићи на изборе, и да неће имати времена да спроведе озбиљну кампању. И, не најмање битно, очекујући да ће добити зелено светло од Запада за расписивање избора.

Међутим, на свим пољима не иде онако како је очекивао. Прво, опозиција, безмало сигурно, неће прихватити изборе под Вучићевим условима јер не само да није реч о слободним изборима, пресудној контроли медија и општој неслободи, већ је реч о сакатом изборном процесу, некредибилним бирачким списковима, изборним радњама и легислативи, предоминацији и недемократској пракси антидемократа напредњака. У таквој арени требало би се борити голоруки против тенка. Битка је унапред изгубљена јер власт не преза ни од крађе изборне воље.

Друго, одзив Вучићевој предизборној кампањи по Србији, упркос напорима целокупне напредњачке машинерије, страху, уценама и потплаћивањима, није охрабрујући. Напротив. Да нема шминканих пропагандних прилога по контролисаним телевизијама и диригованим таблоидима, читава кампања била би тежак фијаско.

Треће, међународни фактор очекује робу коју је платио подршком Вучићевом доласку на власт, иако би Вучић желео да још мало профитира пре него што заврши посао. Без обавезујућег правног споразума и признавања независности Косова од стране Србије као и без обезбеђивања столице у УН за Косово, тешко да ће Вучић добити било какав бланко чек. Када се политичка ситуација стабилизује по принципима англо-саксонске камариле, када НАТО означи и обезбеди своје позиције, владају нова правила и закономерно ступају нови играчи. Они стари одлазе низ реку, обично без пловног средства. О овоме, Монтенегрин Ђукановић ових дана интензивно чита лекције. А чини се и да Вучићу клецају колена. Некако се намеће утисак да би се Енглези, Американци и још понеко из те дружине силно обрадовали када би им се послужио напитак „три у једном“ Ђукановић-Вучић-Додик – презаслужена пензија.

И четврто, лажно кокетирање са Русијом не може уплашити русофобе, јер они јесу велики русофоби, али нису будале. Сваки озбиљнији потез од слања киселог извештаченог осмеха Руској Федерацији ошинуо би Вучићеву администрацијију толико јако да би му се власт срушила као кула од карата. Не само да би га напустили многи, да би му отказали послушност дојучерашњи кумови, рођаци, пријатељи и остали интимуси, него би вероватно завршио као Шешељ и Милошевић, дакле, вероватно у Хагу или нечему томе сличном.

У овом тренутку, клатно Вучићеве среће ушло је у минус фазу. Стрпљива борба кулминираће слободним изборима на којима ће Вучић доживети дебакл, али ови најављени избори, уколико их буде, морају се бојкотовати. Основни разлог бојкота је нужност да се међународној јавности недвосмислено укаже да на власти оперише режим који Србију води ка Северној Кореји, а не ка демократским вредностима. Вучићев режим директно је одговоран и крив за гушење слободе и размах тираниде. И одавно би свако учешће на његовим квазиизборима представљало само пуку легитимизацију антидемократског аутократског режима који манипулацијом, крађом али и легитимизацијом од стране опозиције обезбеђује плебисцитарну изборну већину. Већину која није демократска и није слободна.

Вучић се неће предати лако. Троваће интензивније јавност преко медија, куповаће опозиционе лидере, обезбедиће да део назови опозиције изађе на изборе због новца или уцене. Пузиће пред међународном заједницом не би ли добио дозволу да обезбедивши још један мандат покуша да влада Србијом још четири године. И договориће се са својим албанским и хрватским пријатељима да му помогну да одржи довољан интензитет наелектрисања који глупави део бирачког тела у Србији исту ствар препознаје као Вучићев патриотизам, у Хрватској као, рецимо, Колиндин патриотизам, а на Косову, као патриотизам Рамуша Хајрадинаја.

Вучић ће толико „пожртвовано“ да се бори за укидање такси на робу, да ће, пошто је већ заборавио стварање косовске војске, и саботирање Заједнице српских општина, дати и Прешево и Бујановац, а частиће их и Медвеђом, само ако Лепосавић, Звечан, Зубин Поток и део Митровице изузме из независног Косова. И наравно обезбеди укидање такси. Јер шта је питање поштовања Устава, суверенитета, територијалног интегритета, неповредивости државне територије у поређењу са питањем такси. Зна се шта је важније шићарџијској памети и лихварском карактеру огрезлом у отимању богатства и моћи. Дакле, та борба неће бити лака, али озбиљно је почела и назире јој се крај. Готов је!

izmedjusnaijave.rs