Vesli Klark na Kosovu kopa ugalj od 15 miliona dolara

Penzionisani NATO general očekuje da mu takozvana vlada Kosova omogući veoma unosan biznis.

Vesli Klark, penzionisani general NATO-a, sada predstavnik kompanije "Enviditi“, izjavio je, kako prenose kosovski mediji, da čeka na odluku kosovskih institucija za dozvolu za ulaganje u oblast energetskih minerala.

On je tu izjavu dao tokom posete Crnoj Gori, gde je prisustvovao sastanku koji je organizovao Forum globalnih građana. Klark je rekao da su na Kosovu započete investicije u oblasti resursa uglja, ali još nema odluke institucija, piše kosovski portal "Koha“. 

"U svakom slučaju, vlada mora da ima zajednički stav. Trebalo bi stvoriti konsenzus, ponuditi prilike. A ako ne dođe do toga, ako se ne postigne konsenzus i ne pruži prilika — do privatnih ulaganja neće doći. Dakle, ta ulaganja se nisu dogodila na Kosovu zbog reakcije u parlamentu u vezi sa dozvolom za eksploataciju resursa uglja“, rekao je penzionisani general, koji je predvodio vazdušnu kampanju NATO-a protiv srpskih i crnogorskih ciljeva 1999. godine. 

On je podsetio da već investira u Rumuniji i Bugarskoj, kao i da su sa tamošnjim ljudima razgovarali u vezi sa nekim od poslova, te da u okviru toga traže priliku za ulaganja u Crnu Goru. 

Podsećanja radi, krajem septembra 2016. godine, skupština Kosova je odložila odobrenje zahteva vlade Kosova da kompaniji "Enviditi“ obezbedi licencu za ispitivanje energetskih minerala na Kosovu. 

"Enviditi enerdži Kosovo“ je firma koju vodi general Vesli Klark, a kompanija je zainteresovana za podzemnu gasifikaciju uglja na Kosovu i proizvodnju sintetičkog gasa, dizela i kerozina. Prvobitni zahtev za dozvolu kompanija je podnela 2013. godine, za tri licence, ukupne površine od preko 3.400 kilometara. Projekat uključuje gasifikaciju podzemnog uglja tehnološkim metodama koje omogućavaju proizvodnju sintetičke nafte (dizela), hemijskim procesom gasifikacije uglja, kroz upotrebu naprednih tehnologija. 

"Enviditi“ očekuje da poveća početnu proizvodnju od 1.200 barela goriva dnevno na 20.000 barela, prvobitnim investiranjem 15 miliona dolara, da bi investicija dostigla pet milijardi dolara.