Ugljanin: Nastaviću borbu za autonomiju Sandžaka

Predsednik Bošnjačkog nacionalnog veća Sulejman Ugljanin izjavio je da će nastaviti da vodi politčku borbu za autonomiju Sandžaka.

Ugljanin je rekao da se nada da će se u Srbiji "pojaviti normalna i demokratski orijentisana politička opcija", oslobođena nacionalističke prošlosti, sposobna da reši pitanje Vojvodine, Sandžaka, Preševske doline i donošenja novog Ustava. 

"To nije samo stav BNV-a već i svih političkih stranaka i nevladinih organizacija sa sandžačkim predznakom. Svi su jedinstveni u tome da su se građani Sandžaka na referendumu 1991. godine izjasnili za potpunu političku i teritorijalnu autonomiju Sandžaka, sa pravom priključenja jednoj od suverenih republika. U tom smislu ne samo da očekujemo, već ćemo se boriti svim silama, da Bošnjaci Sandžaka reše svoj ustavno-pravni status kao konstitutivan narod u Srbiji. Pitanje Sandžaka je, dakle, nerešeno", rekao je Ugljanin u intervjuu Radio Sarajevu. 

Na pitanje da li se strahuje od "represivnih reakcija Beograda" zbog njegovih stavova, on je ocenio da su Bošnjaci koji su se plašili pretnji, našli utočište u Evropi, a da su oni koji su ostali, spremni da se bore za svoja prava. 

"To su ljudi koji su svesni svojih prava i koji su na izborima izabrali svoje legitimne predstavnike. BNV je birano po istim zakonima i istim uslovima kao predsednik Srbije, poslanici u Skupštini, te odbornici u lokalnim Skupštinama. Poštujemo (predsednika Aleksandra) Vučića, (premijerku Anu) Brnabić, (ministra Aleksandra) Vulina kao predstavnike srpskog naroda, ali i oni moraju da uvažavaju predstavnike Bošnjaka u BNV kao predstavnike bošnjačkog naroda. Ne mogu oni da se ponašaju drsko, neprijateljski, robovlasnički prema Bošnjacima. To je neprihvatljivo", zaključio je. 

Prema njegovim rečima, političke tenzije u vezi sa Sandžakom, Kosovom i jugom Srbije bi mogle da imaju refleksija i na Balkan.

"Zakuvavanje je Milošević i počeo na Kosovu, a ratne operacije ubistvom u Sarajevu. Nadam se i očekujem da će se u procesu evropskih i evroatlanskih integracija na političkoj sceni Srbije javiti jedna normalna, tolerantna i demokratski orijentisana politička opcija, oslobođena od nacionalističke prošlosti i sposobna da reši pitanje Vojvodine, Sandžaka, Preševske doline i donošenja novog Ustava, uz reformu političkog sistema", rekao je Ugljanin. 

On je podsetio i da je "Badinterova komisija u novembru 1991. godine kazala da neće priznavati teritorijalna osvajanja silom i etničkim čišćenjem" i da će svim jugoslovenskim republikama garantovati celovitost, a manjinama izvan tih granica specijalni status.

"Srbija je proglašena krivom za genocid u Srebrenici, kao i za zločine u Kukurovićima, a za sve zločine koje je počinio Miloševićev režim i njegovi naslednici, niko, praktično, nije odgovarao. Ako se presude Tribunala i brojne rezolucije ne primene na terenu, ponoviće se zločini", rekao je Ugljanin. 

Na pitanje da li će za takve izjave tražiti izvinjenje od Skupštine Srbije u ime BNV-a Ugljanin je rekao da Evropska unija u procesu rešavanja evropskih integracija zemalja Zapadnog Balkana treba da obezbedi stabilne mehanizme za opstanak Bošnjaka i u BiH i u Sandžaku. 

"Tek kada se obezbede stabilni mehanizmi da se ne mogu ponoviti zločini, tek onda može neko, ako hoće, da izjavi izvinjenje. Bez toga, sve to je obična sapunica", dodao je Ugljanin. 

Upitan o podršci deklaraciji Albanaca iz Preševa, Ugljanin je ponovio stav da se "neprijateljski i maćehinski odnos" državnih organa prema Bošnjacima i Albancima potvrđuje iz dana u dan.

"To je bio razlog da mi u aprilu 2018. godine sklopimo memorandum o saradnji i na osnovu njega ćemo imati prvi naš nastup. Podnećemo ustavnu žalbu na zakone koji umanjuju ranije stečena prava manjinama u Srbiji. Na taj način da zaštitimo svoja prava. Ni Bošnjaci, ni Albanci ne mogu ostvariti prava onako kako bi trebalo", dodao je Ugljanin.