TUŽNO NEBO NAD BOLEČOM BATO MOJ MILI, NEMOJ DA IDEŠ! ŽIV SI, VEČNO SI ŽIV: Sahranjen mladić koji se udavio u Vinči

Potresnim pismom od nastradalog Milana Subošića (17) oprostila se sestra Milica.

Njegovi drugovi na kovčeg su stavili fudbalsku loptu na koju su se svi potpisali

Srednjoškolac i fudbaler Milan Subošić (17) iz Boleča, koji se utopio kada je u automobilu sa najboljom drugaricom Milicom L. (17) sleteo u Dunav u Vinči, sahranjen je juče na groblju u Boleču.

Milana je na večni počinak ispratilo više od hiljadu ljudi, među kojima je bio veliki broj njegovih drugova iz škole i sa fudbala.

Opelo je održano u Subošićevom domu, odakle je tužna povorka krenula na groblje u centru Boleča.

Na čelu pogrebne povorke Milanovi drugovi nosili su krst, cveće i njegovu sliku, dok su iza automobila sa kovčegom koračali njegovi roditelji i sestra.

Neutešni jecaji majke

- Bato moj mili, nemoj da ideš. Vrati se, ljubavi moja. Bato moj, srećo moja - jecala je neutešno sestra Milica dok je jedva hodala za bratovljevim kovčegom.

Uz nju je jecala i mladićeva majka, dozivajući prerano izgubljenog sina.

Njih dve su sve vreme pridržavali rođaci, a u blizini je išao lekar iz Hitne pomoći.

Pre nego što je kovčeg spušten u grobnicu, potresnim pismom od Milana se oprostila sestra Milica.

- Nikada ti nisam napisala pismo. Ovo je prvo i od sada ću ti stalno pisati, mili moj bato.

Želim da znaš da si ti naš heroj, najbolji sin, najdraži brat na svetu, najiskreniji prijatelj.

Želim da znaš da sam ponosna na najsavršenije plave oči na svetu i jer imam brata poput tebe...

Moj bata, bio si moj najrođeniji zaštitnik, ljubav moja.

Imati tebe za brata bila je najveća počast. Znam da ćeš i dalje sa neba gledati sve nas.

Ponosna sam jer sam od tebe naučila kako biti vedar i nasmejan.

Anđele moj, svi ljudi koji su te poznavali voleli su te. Dok sam ja živa, i ti si živ - pročitala je kroz jecaje sestra Milica.

Gušili se u suzama

Njeno pismo rasplakalo je sve na groblju, a Milanovu smrt jako teško su podneli njegovi drugovi, koji su se gušili u suzama dok su grlili beli krst sa njegovim imenom.

Pre nego što je kovčeg spušten, oni su na njega stavili fudbalsku loptu na koju su se svi potpisali, pošto je fudbal bio Milanova najveća ljubav.

Drugovi u neverici

Milanovi drugovi i juče su se s nevericom na licu pitali zašto je baš on morao da ode.

- Bio je drug kakvog imaš jednom u životu. Uvek nasmejan i spreman da pomogne.

Nije mi jasno zašto se ovako nešto njemu desilo - rekao je jedan od Milanovih prijatelja iz škole.