Svoboda: Srbija spremna za EU između 2020. i 2025.

Predsednik Bečkog ekonomskog instituta (WIIW) Hanes Svoboda ocenio je da bi Srbija između 2020. i 2025. godine trebalo da ispuni uslove i bude spremna za pristupanje EU i da bi bilo dobro da Unija sa zemljama regiona Zapadnog Balkana uspostavi bezbednosnu zajednicu kao pripremu i prelazno rešenje za punopravno članstvo.

On je novinarima iz Srbije u Bečkom ekonomskom institutu kazao da bi uspostavljanje bezbednosne zajednice EU i Zapadnog Balkana bilo korisno zato što mnogo ljudi u EU smatra da se sa prijemom novih članica uvozi i stvara više nesigurnosti.  

"Uvek razmišljam o koracima koje bi mogli preduzeti za pripremu za punopravno članstvo. U ekonomskoj oblasti moguće je još tešnje povezivanje regiona (Zapadnog Balkana) i EU. U oblasti bezbednosti imamo zajednički interes, a to je borba protiv ekstremizma i kriminala, što treba institucionalizovati. Postoji i nekovencionalnije razmišljanje koje bi značilo brz prijem u EU, ali bez 'punih' obaveza i prava", kazao je Svoboda.  

Svoboda, koji je i bivši predsednik Socijaldemokratske frakcije u Evropskom parlamentu, ukazao je da su zajednički problemi EU i Balkana bezbednosna pitanja poput zaštite granica, trgovine ljudima i narkoticima, kao i male grupe islamskih fundamentalista na Kosovu, Albaniji i u drugim zemljama Balkana.

Zbog toga je, kako je ocenio, veoma važno da se redovno sastaju ministri unutrašnjih poslova regiona i EU.

Svoboda je ukazao i na mogućnost uspostavljanja zajedničkog sekretarijata u Briselu ili u Beogradu koji bi se na institucionalni način bavio ovim problemom.  

Upitan da li je Kosovo najveća i jedina prepreka Srbiji za ulazak u EU, Svoboda je kazao da kosovski problem ne sme sprečavati sprovođenje unutrašnjih reformi u Srbiji i izrazio uverenje da će biti pomaka u rešavanju tog pitanja.  

On je kazao i da se uvek protivio tome da rešavanje pitanja Kosova bude među prvim prioritetima za Srbiju, navodeći da saradnja Beograda i Tirane važan doprinos stvaranju okvira za rešenje kosovskog pitanja.  

"Moraju i političari na Kosovu da se koncentrišu na svoje zadatke, kako bi građanima stvorili što bolje uslove", rekao je on i dodao je da Srbija treba da nastavi reformski proces i da ne stavlja Kosovo u središte svog delovanja.