RUSI PORUČILI: Tek smo počeli da naoružavamo Srbe

ISPORUKA savremenog naoružanja Srbiji bila je jedno od glavnih pitanja u pregovorima predsednika Vladimira Putina i Aleksandra Vučića.

Javnim je učinjena i inicijativa stvaranja zone slobodne trgovine između Srbije i Evroazijske ekonomske unije.

U Sjedinjenim Državama i EU već su bili prinuđeni da priznaju da su pozicije Rusije na Balkanu – ojačale. A za to postoje razlozi.

Vučić je ocenio da je vojno-tehnička saradnja Moskve i Beograda dostigla nivo bez presedana, odnosno da takve saradnje decenijama nije bilo.

Pošteno govoreći, ne radi se o decenijama: ovakve saradnje u vojno-tehničkoj sferi nikada nije bilo. Čak ni između SSSR i Jugoslavije.

Teoretski, ovakve razmere isporuka ruske vojne tehnike i oružja na Balkan može se uporediti samo sa onim što se događalo u drugoj polovini 19. veka i pred Prvi svetski rat.

U oktobru je Srbija od Rusije na poklon dobila šest MiG-29. A besplatno će dobiti i 30 tenkova T-72 i 30 borbeno-izviđačkih oklopnih vozila BRDM-2. Vojni stručnjaci dve zemlje vode pregovore i o raketnim sistemima „Buk-M1“ i „Buk-M2“, a takođe o zenitnom raketno-topovskom sistemu „Tunguska“

Ovome treba dodati i šest vojno-transportnih helikoptera.

Prava senzacija je zainteresovanost Beograda za zaključivanje sporazuma o slobodnoj trgovini sa Evroazijskom ekonomskom unijom.

Vučić je ovim povodom pred studentima MGIMO rekao:

„Mi nad tim već dugo radimo. Mi želimo zonu slobodne trgovine sa Evroazijskom ekonomskom unijom. Taj sporazum bi bio najbolji doprinos našim odnosima. Ja u tome ne vidim nikakav problem“.

Putin je ocenio da bi taj sporazum otvorio nove mogućnosti za razvoj poslovnih veza između Rusije i Srbije.

Vučić je i ranije više puta podvlačio da je Srbija „na evropskom putu“. Samo, paradoks je u tome što ni on sam, kao ni bilo ko drugi u Beogradu, nije jasno formulisao šta to ritualno zaklinjanje znači na praktičnom planu.

On je prilično dugo uspevao da pomoću te magične fraze paralizuje svest Brisela i Vašingtona, ali izgleda da je strpljenju Amerikanaca došao kraj.

Poslednjih meseci vašingtonski emisari su počeli da ultimativno, a ponekad i u otvoreno bahatoj formi, traže od Beograda da zauzme jednoznačnu poziciju.

Brisel je takođe počeo da shvata da nešto sa tim „evropskim putem“ nije baš na svom mestu i da on ne vodi u „Evropu“ koja je bila isplanirana.

Evropejci sa time ništa ne mogu da urade, a Amerikanci su se spustili do galame i pretnji, što zakonomerno izaziva susretnu reakciju Srba, čak i u običnom životu.

Vučić samo što je podvukao da se Srbija ni pod kakvim uslovima neće priključiti antiruskim sankcijama. Pritom je predložio da njegova zemlja bude pretvorena u transportera gasa, kad se sa nekim drugim zemljama nije moguće dogovarati zbog američkih pritisaka…

Za razliku od mnogih svojih suseda, Srbija je namerila da otvoreno demonstrira svoje prijateljske odnose sa Moskvom, što je u savremenom svetu prilično smeo korak.

Na primer, Beograd će 2018-te na najvišem nivou učestvovati u manifestacijama posvećenim 75-godišnjici Staljingradske bitke, a u februaru će biti široko obeležena 180-godišnjica uspostavljanja diplomatskih odnosa Srbije i Rusije. Povrh svega, Vučić je pozvao Putina u Beograd – na proslavu 800 godišnjice autokefalnosti Srpske pravoslavne crkve.

Može se pretpostaviti da će predsednik Rusije uzeti učešća u u svetkovini otvaranja Hrama Svetog Save u Beogradu koji se dugo gradi, a biće završen do jubileja.

Vučić sigurno zna da će u Rusiji 18. marta biti održani predsednički izbori, ali on, očito, ne sumnja u njihov ishod.

Za Vučića je ovo bila prva poseta Moskvi u svojstvu predsednika Srbije i on se potrudio da izgovori maksimum prijateljskih rečenica , čime će izazvati novi talas kritika na Zapadu. Ali, što više budu Vašington i Brisel vršili svoj neadekvatni pritisak na Beograd – to će Vučić i njegova vlada otvorenije iskazivati privrženost prijateljskim odnosima sa Rusijom.

U Vašingtonu se sve ovo ocenjuje kao „neuspeh američke diplomatije“.

Razgovori o „ekspanziji Rusije na Balkanu“ (posebno u svetlu crnogorske krize i tinjajućeg konflikta u Makedoniji) postepeno se izjednačavaju sa „ruskim hakerima“.

To zasada ne dovodi do radikalizacije situacije na Balkanu u celini, ali takva opasnost potencijalno postoji, pa Beograd pokušava da unapred obezbedi podršku Rusije.

U pozadini je i najopasnija vatra – situacija oko Republike Srpske koja još uvek planira da održi referendum o izlasku iz sastava BiH.

U ovom kontekstu je naoružavanje srpske armije nasušna potreba, a sa sigurnošću se može tvrditi da će Moskva nastaviti da modernizuje vojni potencijal republike (Srbije).

Sadašnje isporuke oružja (Beogradu) – tek su početak.

Fakti