RADIĆEMO DOK NE POCRKAMO U penziju tek sa 70

Povećanje starosne granice za odlazak u penziju važi i u zemljama EU, pa je očekivano trajanje radnog veka danas u proseku 35,4 godine

Kako stvari stoje, izgleda da ćemo ubuduće raditi bukvalno do pred kraj života! Jer kako se povećava životni vek ljudi, tako im država povećava i radni vek, a pošto smo očito postali dugovečniji, više će nam i trebati da doguramo do penzije, u koju ćemo uskoro moći tek sa 70 godina starosti.

Naime, ne tako davne 2010. godine u Srbiji je očekivano trajanje života dama bilo prosečno 75,5 godina, a gospode 70 godina. No danas statistika kaže da žene u proseku požive 78 godina, a muškarci do 73. To znači da sledi i povećanje starosnog uslova za penziju u narednim godinama, i to sa sadašnjih 65 na 70 godina.

Najduže rade Šveđani

Očekivani radni vek Šveđana i pre deset godina bio je natprosečnih 38,9 godina, a u međuvremenu je povećan na čak 41,2 godine. Pri vrhu je po tom pitanju još nekoliko najbogatijih članica EU, od Holandije i Danske do Velike Britanije i Nemačke.

Prosta računica kaže da penzionerskog vremena nećemo imati mnogo, tek tri do osam godina u proseku. No domaći stručnjaci sa kojima smo razgovarali smatraju da sve kasniji odlazak u penziju nije dobar.

- Veliko je pitanje hoćemo li mi već za desetak godina imati radne snage, odnosno koliko će mladih ljudi biti u Srbiji i da li će tu nastati problem sa nedostatkom radne snage. U tom slučaju, prednost će imati mladi ljudi jer su produktivniji od starih, jer od mnogih od tih ljudi koji imaju do 70 godina ne možete očekivati neku visoku produktivnost. Lično sam pristalica da se mladim ljudima obezbedi da dobiju posao, a ne da stari ljudi, koji su istrošeni, zauzimaju radna mesta - ističe ekonomista Mlađen Kovačević.

Dodaje da se u tom slučaju pojavljuje drugi problem - kako obezbediti penzijski fond.

- To je problem u celom svet, ali bi svakako veći efekat na rast bruto domaćeg proizvoda bio da mladi ljudi rade - zaključuje Kovačević. Ipak, nepisano pravilo o povećanju starosne granice za odlazak u penziju važi i u zemljama Evropske unije, pa je očekivano trajanje radnog veka danas u proseku 35,4 godine, što je gotovo dve godine više nego pre samo jedne decenije. Tako je sada u Švedskoj uslov za odlazak u starosnu penziju 67 godina, u Italiji 66, dok je u većini zemalja 65 godina.

Inače, prema poslednjim statističkim podacima, u Srbiji je prosečna starost pripadnica lepšeg pola u odnosu na period pre jednog veka veća za 15 godina, odnosno za 13 godina kod muškaraca. Izmenama i dopunama Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju iz 2014. i Srbija se približila propisima najvećeg broja evropskih zemalja, uključujući i države u okruženju. Starosne granice za oba pola u skoro svim zemljama Evrope ujednačene su ili su u procesu izjednačavanja. U 14 država dame već rade do 65 godina ili će na tom nivou biti po završetku procesa podizanja. U još 14 zemalja starosna granica će biti između 66 i 68 godina života.