Ova pravila morate STROGO da poštujete: PAZITE KAKO SEČETE BADNJAK! 

Za sve one koji su do sad badnjake kupovali na pijacama i ulicama, a žele da krenu u Badnje jutro u prvu seču badnjaka, predstavljamo vam običaje koji se pritom poštuju, prema srpskoj tradiciji.

Badnjak se seče pre izlaska sunca.

Domaćin sa sinovima ili unucima ide u šumu da seče badnjak, jer je obavezno da ide neko ko je mlad.

Drvo koje se bira za badnjak je skoro uvek mladi hrast ili cer. Veoma retko, ako je takav predeo, bira se jela ili bor.

Bira se mlado i pravo stablo, veličine tolike da ga domaćin na ramenu može doneti kući.

Pre nego što ga poseče, domaćin mu se obraća kao da se radi o živoj osobi “Dobro jutro badnjače i čestit ti Božić”.

U nekim krajevima domaćin prvo prinosi darove badnjaku, vino ili med, pa potom pristupa seči.

Prvi udar sekirom je sa istoka. Badnjak treba iseći iz tri puta.

Ponegde se treći udarac zadaje sa zapada da bi badnjak pao ka istoku i dočekuje se na rame.

Negde se pak pušta da padne nepresečen u potpunosti.

Tada se lomljenjem, uvrtanjem i sukanjem odvoji od korena a taj lomljeni deo se zove brada.

Iver koji izleće od badnjaka ima posebno značenje.

U nekim krajevima pokušavaju da ga hvataju u vazduhu dok izleće. Iver se koristi u mnoge svrhe.

U nekim krajevima ga stavljaju među karlice – posude gde se drži kajmak “da bi kajmak bio debeo kao iver”, ili među košnice da pčele budu zaštićene od zla, ili u vodu koju potom smatraju lekovitom.

Kada se za badnjak ide organizovano, ispred sela, tada se prangijama i puškama oglasi odlazak u šumu, izabere u šumi hrast koji se prethodno osvešta i zalije vinom i medom.

Pored čeza ili kočija momci jašu neosedlane konje i čine veliku veselu povorku koja glasno objavljuje svoj odlazak po badnjak.

Badnjak preko dana stoji napolju.

U nekim delovima Srbije ga oblače u košulju.

Uveče, pred večeru, unosi se u kuću uz ritual.

Kada ga domaćin unosi u kuću, zajedno sa slamom, domaćica ga posipa žitom, a domaćin badnjak stavlja uz ognjište.

Badnjak se, u nekim krajevima, prvo celiva i maže medom.

Potom se pali i pristupa se “džaranju”.

To je običaj čačkanja i raspaljivanja plamena koji je kod hrasta karakterističan po iskrama koje iskaču iz plamena.