Pada presuda Kapetanu Draganu?

Vrhovni sud Hrvatske za 12. jun zakazao je žalbeno ročište posle koga bi trebalo da donese konačna odluku o tome da li će Dragan Vasiljković, poznatiji kao Kapetan Dragan posle 12 godina provedenih u pritvoru, od ovog leta biti slobodan čovek.

Savo Štrbac, Član pravnog tima odbrane Kapetana Dragana, objašnjava da će samo ročište u Zagrebu trajati tek nekoliko sati, a da će se Vasiljković petočlanom sudskom veću obratiti putem video-linka iz zatvora Lora kod Splita.

– Kada sudsko veće čuje obe strane, članovi će se povući kako bi doneli konačnu odluku o ovom procesu. Moja procena je da će poništiti prvostepenu presudu i proces vratiti na početak, a da će istovremeno doneti odluku da se Kapetanu Draganu ukida pritvor – kaže Štrbac za „Vesti“.

U Hrvatskoj robija 27 Srba

U hrvatskim zatvorima trenutno je 27 Krajišnika optuženih ili osuđenih za ratne zločine. Njih 19 je pravosnažno osuđeno, trojica čekaju drugostepenu presudu, četvorica su u istražnom zatvoru na osnovu optužnice hrvatskog državnog tužilaštva, a jedan je pod istragom. Krajišnici robijaju u Splitu, Glini, Lepoglavi, Zagrebu i Osijeku.

On je uveren upravo u ovaj scenario zato što, kako objašnjava, Vrhovni sud Hrvatske mora da utvrdi da je u presudi kojom je osuđen na 15 godina grubo prekršeno krivično pravo po kome je on mogao biti suđen i osuđen isključivo za krivična dela na osnovu kojih je doneta odluka o ekstradiciji.

– Mada je u toj odluci okrivljen za samo jedno krivično delo, faktički je presuđen i za još dva druga, što je gruba povreda procedure. Kada donesu ovu odluku, sudsko veće će odmah odlučivati i o ukidanju pritvora, a ključni argument biće činjenica da je on već iza rešetaka mnogo više nego što bi iznosila maksimalna kazna za ono što se tereti – objašnjava Štrbac.

Ipak, sudije Vrhovnog suda Hrvatske mogu i drugačije da odluče, a najrealnija su dva scenarija. Prvi je da se prvostepena presuda u potpunosti prihvati, a druga da se prihvati samo u onom delu zbog koga je i izručen iz Australije.

– Međutim, u oba slučaja, iako je Vasiljković već odležao dve trećine te kazne, on ne bi po automatizmu bio odmah pušten na slobodu, već bi prethodno morao da to zatraži od Ministarstva pravde Hrvatske – kaže Štrbac.

Ukoliko bi se držao sopstvene prakse, Vrhovni sud Hrvatske bi mogao da se pozove i na sudski presedan u procesu koji je vođen protiv Mitra Arambašića.

Slučaj Arambašić je po mnogo čemu sličan predmetu Vasiljkovića. Ovaj Srbin, rodom iz dalmatinskog sela Otišića kod Sinja, u odsustvu je, zajedno sa još 38 pripadnika nekadašnje JNA i SAO Krajina, 1997. osuđen na 20 godina zatvora zbog navodnih ratnih zločina počinjenih tokom rata u Hrvatskoj. Na teret mu je stavljeno miniranje brane Peruća na Cetini, januara 1993. i učešće u likvidaciji troje zarobljenih pripadnika hrvatske policije.

Uhapšen je u Americi, gde se posle rata preselio sa suprugom i troje dece. Tamo je u ekstradicionom pritvoru proveo pet godina, a zatim je 2006. izručen Hrvatskoj. Suđeno mu je pred istim sudom koji je sudio i Vasiljkoviću, Županijskim sudom u Splitu i u ponovljenom postuku mu je potvrđeno 20 godina robije.

Međutim, Vrhovni sud Hrvatske je 2009. ukinuo prvostepenu presudu zbog „nepotpuno i pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja i predmet vratio na ponovno suđenje“. Istovremeno, tada mu je ukinut pritvor po načelu „razmernosti“, odnosno zbog dužine trajanja pritvora. Pošto nije imao državljanstvo Hrvatske imao je mogućnost koju je iskoristio da do početka ponovljenog postupka ode za Srbiju, što je i iskoristio.

Nemoguća situacija

Spomenka Tonković, sudija Županijskog suda u Splitu, koja je bila predsednica veća na suđenju Arambašiću, za „Slobodnu Dalmaciju“ je 2009. godine objasnila i pravne okvire odluke Vrhovnog suda Hrvatske. „Radi se o procesno nemogućoj situaciji. Novo suđenje, tj. novi obnovljeni postupak moći ću sprovesti jedino ako se on odluči da se dobrovoljno ponovno pojavi na splitskom sudu. Ako se ne odazove pozivu, nema načina za određivanje pritvora i raspisivanje poternice, jer se postupak obnavlja u njegovu korist, na njegov zahtev, a ne po službenoj dužnosti – kazala je tada Tonkovićeva.