Nemci se žale: Ojadiše nas srpski prevaranti na putu

Prevaranti na Balkanu su bacili oko na automobilske kvarove. Očigledno su i među zvaničnim partnerima ADAC prevaranti.

To piše list Velt o iskustvima nemačkih vozača koji su prevareni u Srbiji.

ADAC je sa preko dvadeset miliona članova najveći evropski auto-moto-savez i važi za posebno pouzdan kada automobil otkaže poslušnost bilo gde u Evropi – pomoć na drumu brzo će stići. Ali priča koju donosi Velt kaže da se u Srbiji treba posebno paziti. 

List izveštava o slučaju Ugura Unala koji je sa suprugom i dvoje dece vozio sa zapada Nemačke gde živi na odmor u Tursku. Usred Srbije je automobil stao. "Unal staje u zaustavnoj traci autoputa, vrelo je bilo tog 20. avgusta, 35 stepeni bez hlada. Ali Unal veruje da zna šta mu je činiti. Kao pretplatnik na ADAC-plus ima pravo na pomoć na drumu u inostranstvu i tako poziva hotlajn. Ne sluti da je to početak odiseje.“ 

"To je priča o prevari koju je više nemačkih turista na putu preko Balkana iskusilo ovog leta. Posebno u Srbiji ADAC ima problema sa bandama prevaranata, koji se izdaju za pomoć na putu i partnere nemačkog auto-moto-saveza. U roku od nekoliko dana se desetak prevarenih javilo Veltu i opisalo slično što i Ugur Unal. Mnogi su turskih korena i redovno voze preko Balkana – oko pola miliona ljudi svake godine ovim putem krene iz Nemačke u Tursku. Svima može da se desi što se desilo Unalu.“ 

Ovaj vozač je novinaru Velta preneo da je više puta pokušavao da dobije hotlajn odakle su mu konačno rekli da pomoć stiže. Čekao je četiri sata na tobožnjeg partnera ADAC. Preneli su mu da je stradao usisni ventil i da će ga to koštati 380 evra. Pa onda ipak 590 evra. I da mu neće sami obezbediti hotel. Unal tvrdi da su mu u hotelu indirektno priznali da šlep-služba, automehaničarska radnja i hotel rade zajedno. Vozač tvrdi da mu je tako nastala šteta od oko 1.000 evra. Automobil je nešto kasnije na drumu ponovo otkazao.

Sličnu priču priča Orhan Dutkun koji tvrdi da su mu navodni partneri ADAC u Srbiji tražili 2.400 evra za popravku koja bi ga u Nemačkoj koštala najviše 700 evra. "Ovo nije Evropa, ima da platiš za popravku“, navodnu mu je rekao jedan automehaničar. Dutkun je to shvatio kao pretnju. Na kraju je dao 1.400 evra. 

ADAC na upit saopštava da postoji problem sa lažnim pomagačima na drumu u Srbiji, Mađarskoj, Bugarskoj, Hrvatskoj, Sloveniji, Slovačkoj, Litvaniji i Poljskoj. Često koriste boje i logo ADAC premda u ovom savezu upozoravaju da u inostranstvu to niko ne bi smeo da koristi. Prema navodima saveza, prevaranti često imaju ometače signala tako da vozač i ne može pozvati pravi hotlajn. 

Ali, piše dalje Velt, u opisanim slučajevima iz Srbije su prevaranti bili zaista zvanični partneri ADAC. Iz tog auto-moto-kluba kažu da je poznat fenomen "da se u istočnoj Evropi – pre svega u Srbiji – javlja nešto više pritužbi negu u srednjoj Evropi“. Prema njihovim podacima godišnje u Srbiji stane 3.000 automobila pod zaštitom ADAC, trećina u avgustu kada su godišnji odmori. Jedan procenat vozača onda podnosi žalbu. Velt iznosi sumnju da je broj prevarenih daleko veći nego što ADAC zvanično kaže.

Auto-moto savez Srbije (AMSS) bi trebalo da, kao partnerski klub, priskače u pomoć, ali ADAC planira da od naredne godine uvede hotlajn na koji bi se javljali u Nemačkoj čak i kada nekome otkaže auto u Srbiji. Ali pomoć na drumu i dalje će ići preko AMSS. 

"Infrastruktura u Srbiji nažalost nije uporediva sa onom u Nemačkoj – to važi kako za mrežu pomagača na drumu i šlep-službi, tako i za atuomehaničarske radionice i hotele“, piše ADAC u odgovoru listu Velt. "Ni kvalitet ni ozbiljnost ne odgovaraju uvek nemačkim standardima.“ 

Velt na kraju navodi dve preporuke vozačima – radnike šlep-službe treba uvek da pitaju da im navedu članski broj u ADAC. Jer, ako je šlep-služba zbilja partner ADAC, onda je iz centrale dobila članski broj vozača kojem treba pomoć. I drugo, zvanični partneri nikada ne traže novac za šlep pokvarenih automobila.