"Mogli smo da sarađujemo, ali ste vi okrenuti Zapadu"

Rusko ministarstvo inostranih poslova ocenilo je da Crna Gora i Rusija imaju "značajan potencijal za interakciju, ali se te mogućnosti ne koriste"

Potencijal za interakciju dve zemlje se ne koristi, "jer je zvanična Podgorica izabrala bezalternativni prozapadni kurs razvoja", ocenjuje Ministarstvo.

Iz Ministarstva, na čijem čelu je Sergej Lavrov, podgoričkim Vijestima je saopšteno da Rusija i Crna Gora imaju bogatu istoriju bilateralnih odnosa i značajan potencijal za interakciju.

"Na žalost, te mogućnosti se ne koriste", odgovoreno je iz Odeljenja za informisanje i medije ruskog Ministarstva inostranih poslova na pitanje kakvi su tenutni odnosi između dvaju zemalja.

Razlog za to što se te mogućnosti ne koriste, u ruskom Ministarstvu vide u tome što je "zvanična Podgorica za sebe izabrala bezalternativni prozapadni kurs razvoja",prenosi podgorički dnevnik.

"Praksa pokazuje da pokušaji formiranja sopstvenog nacionalnog identiteta isključivo na osnovu poricanja istorijskog iskustva, prekida veza sa susedima i nade u svetlu evroatlantsku budućnost, vode samo do povećanja konfrontacije u regionu, koji je, i bez toga, opterećen brojnim izazovima", navodi se u odgovoru ruskog Ministarstva.

Iz tog resora su istakli da se nadaju da će se stvoriti uslovi za povratak razvoja rusko-crnogorskih odnosa na uzajamno korisnim osnovama.

"Dobri odnosi Crne Gore i Rusije narušeni su nakon zaokreta crnogorske vlasti ka Zapadu i odluke da državu vodi ka članstvu u NATO, kao i odluke da se u potpunosti pridruže sankcijama EU protiv Rusije", podseća podgorički list.

Te odluke su naišle na veliko protivljenje Rusije, pa je 2017. godina, posebno do juna, kada je Crna Gora i zvanično postala 29. članica NATO-a, protekla u objavljivanju "oštrih" saopštenja iz ruske Vlade.

Dodatno na odnose je uticalo hapšenje grupe srpskih i crnogorskih državljana zbog pripreme nasilne smene vlasti na dan parlamentarnih izbora 2016. koji su bili svojevrsni referendum o članstvu Crne Gore u NATO.

Zbog organizovanja grupe koja je, prema presudi suda u Podgorici, pripremala zaveru u odsustvu su na zatvorske kazne osuđena dvojica pripadnika ruskih obaveštajnih službi.

Viši sud je 9. maja, između ostalih, osudio ruske državljane Vladimira Popova na 12, a Eduarda Šišmakova na 15 godina zatvora zbog krivičnog dela "stvaranje kriminalne organizacije i terorizam u pokušaju".

Nakon presude, iz Odeljenja za informisanje i medije ruskog Ministarstva inostranih poslova je saopšteno da presuda Višeg suda u Podgorici "ne ostavlja nikakvu sumnju u politizaciju crnogorskog sistema pravde i njegovu podložnost manipulacijama spolja", te da samo može pogoršati rusko-crnogorske odnose, koji su već na najnižoj tački u njihovoj istoriji.

Početkom jula ove godine je sa sastanka predsednika Mila Đukanovića i odlazećeg ambasadora Rusije u Crnoj Gori Sergeja Gricaja, saopšteno da današnji karakter rusko-crnogorskih odnosa ne odgovara duhu vekovnih i tradicionalno prijateljskih veza.

"Sagovornici su ukazali na neophodnost preduzimanja zajedničkih napora za popravljanje situacije i za izgradnju bilateralnog dijaloga od obostranog interesa za narode ove dve zemlje", saopšteno je tada iz Đukanovićevog kabineta.