Mi smo Srbi pogan narod, mi jedemo svoju decu! Uništavamo najbolje, obožavamo ih i oplakujemo tek kad ih sahranimo!

Proslavljeni srpski odbojkaš Vladimir Vanja Grbić izjavio je da živimo u vremenu u kome je laž osnovno sredstvo komunikacije, a prevara način života.

U opširnom intervjuu za nedeljnik "NIN", pričao o medijima, životu u Srbiji, politici, odbojci, svoji doktorskim studijama...

Malo ko zna da će Vanja Grbić uskoro postati jedan od retkih olimpijskih šampiona koji se mogu pohvaliti diplomom doktora nauka.

"Upisao sam doktorske studije na državnom fakultetu. Istraživanje koje sam radio protekle četiri godine je objavljeno u stranom časopisu, tako sam stekao uslove da za dva meseca doktoriram. Pomerio sam još jednu lestvucu, biću jedan od retkih olimpijskih šampiona koji je doktor", pohvalio se Vanja.

Grbić je istakao da mu se u Srbiji desilo sve i svašta, ali da nikad neće napustiti ovu zemlju.

"Mi živimo u vremenu u kome j površnost na najvišoj ceni, laž je osnovno sredstvo komunikacije, a prevara način života.

Ali sve će ovo proći i maske će pasti. Da bismo taj dan dočekali spremni, sve što je bitno jeste da ne dozvolimo da nam se pomuti jasna slika o tome ko smo mi sami.

Meni se u Srbiji desilo sve i svašta, izvaran sam, Izmaltretiran, izdan, toliko da sam u jednom momentu pomislio da odem napolje. Ali samo onda rekao - ne, borio sam se ceo život i boriću se, mene odavde ne moće da otera niko, jer ja znam ko sam. A znam i ko su oni."

Vanja je poručio da sportistima nije mesto u politici, a na pitanje da li je bio na nekim demonstracijama odgovorio je da nije.

"Ja sam od 1992. do 2009. godine živeo u inostranstvu. Ali i da sam bio ovde, sigurno ne bih išao na demonstracije.

Ja sam sportista. Sportisti ne treba da učestvuju u politici. Da pitam ja tebe: šta misliš da li neko ko je osvojio olimpijsko zlato i nosi dres svoje zemlje može, sme i treba da se prikloni u politici ovome ili onome?

Razumeš kakva je to degradacija integriteta?

Ušao sam u reprezentaciju 1991. godine, 1996. smo otišli na Olimpijske igre.

Osvojili smo medalju, vratili se u Beograd, dok smo se probijali do Skupštine, gde nas je čakalo 500.000 ljudi, zaustavila me je jedna baka, mislim da je imala preko 80 godina: "Sine, hvala ti na svemu, sad mogu da umrem ponosna".

Nikada nisam zaboravio tu rečenicu. Sportisti često nemaju ni osećaj ni svest koliko ljudima u ovoj zemlji znači da se preko naših pobeda osete da su živi i ponosni. Tako sam razumeo svoju misiju", rekao je Grbić.

Grbić je zgrožen medijskim stanjem u Srbiji.

"Umro je veliki umetnik Nebojša Glogovac, pisalo se o njemu tri dana i to je to. Zašto? Zato što je moralnim otpacima društva prepušteno da kreiraju kriterijume vrednosti u Srbiji. Ne, ne čitam novine, ne gledam televiziju, obožavam da pecam.

Ljudi sa kojima se ja družim su vrlo jednostavni, mi živimo izvan "farmi", "zadruga", politike i gluposti bilo koje prirode. Moja glava je mirna", rekao je Vladimir.

Objasnio je da Srbi ne poštuju svoje velikane, već ih veličaju i oplakuju tek nakon što ih sahrane.

"Patrijarh Pavle je jednom prilikom rekao: "Da bi mi sudio moraš da uzmeš moj šešir, moj štap, moj kaput, moje cipele, da ideš mojim stopama, da prođeš moj put, i tek onda, ako još uvek budeš hteo, možeš da mi sudiš''.

Kod nas ljudi ne razmišljaju tako. Mi smo Srbi pogan narod, mi jedemo svoju decu, uništavamo najbolje, ne poštujemo najbolje, obožavamo ih i oplakujemo tek kada ih sahranimo.

Što bi rekao vladika Nikolaj, nestrpljivi smo i to je naš najveći greh.

Ali mi smo ti koji jesmo, ja sam taj koji jesam i ne mogu voleti nikog više nego nas", zaključio je Grbić.

NIN