Kako je Crna Gora pobedila siromaštvo? (nije za aplauz)

Crna Gora se nalazi na pragu ekonomskog kolapsa. Veliki broj porodica živi u nemaštini i bez nade da će biti bolje. Međutim, zvanična statistika tvrdi suprotno

Nedavno je Duško Marković, premijer Crne Gore, u Skupštini izjavio da njegova država beleži konstantan rast bruto domaćeg proizvoda (BDP), te da je on (na nivou od 4,5 procenata) najveći u regionu Zapadnog Balkana.

Crna Gora, u tom okviru, daleko prednjači i po visini BDP-a po glavi stanovnika. On iznosi 6.810 evra. Pohvalio se i prosečnom platom od malo iznad pet stotina evra. 

Aplauza nije bilo. Samo ga je jedan opozicioni prvak zapanjeno gledao da bi ga zabrinutim glasom upitao: „Da li vi zaista vjerujete u to što govorite?“ Rasprava je, razume se, odmah odskočila u vode klasične politike, tako da je javnost ostala uskraćena za argumente struke koji bi joj pomogli da razluči da li je premijer izrekao istinu ili nije. Zanimljivo je da ni danima nakon ovog samoreklamerstva nije bilo takvih glasova, što navodi na zaključak da u redovima opozicije nema ljudi stručnih za taj poduhvat, kao i da ne postoje zainteresovani, takozvani, slobodni intelektualci. 

Premijer Marković je izneo tačne podatke obračuna izvedenog iz potpuno pogrešne matematike. Visoka državna statistika je produkt dobro osmišljene i organizovane prevare. 

Sve je počelo sredinom osamdesetih godina prošlog veka. Tihim sporazumom između američkog Trezora, MMF-a i Svetske banke izvršen je prelaz sa bruto nacionalnog na bruto domaći proizvod. Sve je izgledalo kao bezazlena promena računovodstvene procedure, odnosno tehničko prilagođavanje i kao takvo je, sistemom obrazaca komunikacije sa međunarodnim finansijskim institucijama, uvedeno u praksu. Nije bilo ni buke, ni pobune, ni rasprave. A trebalo je, budući da su brojni autori ovo opisali kao „podmuklu političku manipulaciju“. Prema starom BNP-u zarada multinacionalnih korporacija je pripisivana državi u kojoj ona ima centralu. Ta slika je bila tačna, ali je bila prilično neprijatna. Brojevi su pokazali da od priče o jednakosti partnera i ravnomernom razvoju zemalja koje investiraju i u koje se ulaže, nije ostalo gotovo ništa. 

Prema novom obračunu — po BDP-u, zarada korporacije se obračunava kao nacionalno bogatstvo zemlje u kojoj njena filijala posluje, čak i ukoliko (što je i najčešći slučaj) ona biva odmah transferisana u zemlju sedišta kompanije. Novac odmah i legalno odlazi iz države, za koju statistika tvrdi da pripada njoj. Država koja je rasprodala praktično sve svoje resurse stranim kompanijama na papiru je bogata, a u stvarnosti i ne vidi novac koje one stiču na njenom tržištu. Primarna ekonomska grana Crne Gore je turizam. Vlasnici najvećih turističkih preduzeća su stranci. 

Na rast BDP-a direktno utiču i krediti. Što se neko više zadužuje u inostranstvu, imaće veći BDP, a na to koliko je to dobro, ne treba trošiti reči. Crna Gora se ubrzano primakla nivou javnog duga od osamdeset odsto svog BDP-a, što je izazvalo zvuke upozorenja iz MMF-a i Svetske banke, upravo onih ustanova koje su donedavno pohvalno pratile aktivnosti njene Vlade, prenosi Sputnik.