Zvezda večeras ne može da izgubi

Svanuo je dan koji se u Fudbalskom klubu Crvena zvezda čekao 26 godina. Dan koji su sanjale generacije rođene posle 1992. godine, slušajući one nešto starije koji su pričali o slavnim danima našeg velikana.

Danas su oni ti koji će prisustvovati pisanju nove istorije. Meču prvog kola Lige šampiona u kom će Zvezda dočekati moćni Napoli.

Mnogo je bilo pokušaja u prethodne skoro tri decenije da se bivši evropski i svetski prvak nađe i zaigra u novom formatu najelitnijeg fudbalskog takmičenja. Mnogo znoja proliveno, kilometra pretrčano, kako bi se odmerile snage sa najboljima, najbogatijima, najmoćnijima. Bezuspešno. 

Bilo je tu sjajnih generacija. Setimo se ekipe predvođene Darkom Kovačevićem, Dejanom Rambom Petkovićem, Goranom Đorovićem… Pa su usledile generacije sa Dejanom Stankovićem, Nemanjom Vidićem, Nikolom Žigićem i ostalim asovima tog vremena. Svi oni su sanjali današnji dan.

Nekad bili blizu, nekada daleko, ali nikad tu. Sadašnji momci, predvođeni odličnim strategom Vladanom Milojevićem, učinili su taj ključni korak. Taj korak od „hiljadu milja“ i vratili Zvezdu tamo gde joj je mesto. Rame uz rame sa najboljima. Na Olimp evropskog fudbala! 

A sad je vreme za ubiranje plodova. Reći će mnogi: „To je to! Što su uradili u Evropi, uradili!“ A malo li je? Malo li je dobiti pravo da „izazoveš“ takve velikane i dočekaš ih na „Marakani“. Zar nije to bio san?! Zar ovo nije ostvarenje snova svih kojima je crveno-bela boja u srcu?! Zar se nije maštalo samo o tome da se zavijori ta famozna „mušema“ Lige šampiona i istrči na megdan bilo kome iz grupe nedodirljivih?!

Kažu neki: „Nije bilo sreće pri žrebu. Zapala Zvezda u ’grupu smrti‘. Nema joj spasa“. A upravo to je spas. Zaigrati baš tu i baš sa najjačima. Čast svima, ali da, bilo bi lakše da su zapali Šahtjor, Viktorija Plzenj, ili Hofenhajm… Međutim, to nije deo mašte. Nije se maštalo o njima.

Želeli smo najveću scenu, najveće klubove, da ukrstimo koplja sa najplaćenijim igračima na svetu. I tu smo. Baš ovo je poptuno ostvarenje sna! Zvezda je već najveći pobednik ovog takmičenja! Prvi klub koji je ikada iz četvrtog kola kvalifikacija dodirnuo zvezdice. Red je da se uživa… I uči.

Pa krenimo — prvi je Napoli. 

Vicešampion Italije iz prošle godine, koji sa predvodi klupe legendarni Karlo Ančeloti. Ekipa koja se sprema ponovo da napadne skudeto i skine sa trona moćni Juventus. Skup igrača koji vrede bezmalo pola milijarde evra stiže na travu stadiona „Rajko Mitić“.

Beogradska publika imaće priliku da na delu vidi Insinja, Hamšika, Alana, Zjelinskog i ostale asove velikana iz Italije. Klub sa velikom tradicijom, koji poslednjih godina ponovo raste i ispisuje najlepše stranice svoje istorije još od vremena kada ih je predvodio slavni Dijego Maradona.

Ali ono što je mnogo bitnije, moći će beogradska publika da vidi svoje junake nasuprot njih. Da još jednom pruži podršku Borjanu, Stojkoviću, Krstičiću, Saviću, Benu, povratniku Boaćiju i celoj ekipi.

Timu koji je samo snagom ludačke vere u sebe, izgaranjem za svaki pedalj travnate arene, duelima bez straha od boljih i jačih, od skupljih i iskusnijih i sjajno vođenim dalekovidim vizionarom Vladanom Milojevićem — nadvisio sebe. Timu koji je najzaslužniji za večerašnji i još dva spektakla u Beogradu u mesecima pred nama.

Ostaće ovaj dan urezan u srca i sećanja svih zvezdaša — 18. septembar 2018. godine. Dan povratka Zvezde na veliku scenu. Dan kada Zvezda nije mogla da izgubi. Kad je, kao retko kad, pobedila i pre nego što je izašla na teren. Praznik fudbala i euforija koje je donela u Beograd veća je pobeda od bilo kojeg rezultata na terenu.

Spavanje navijača pred stadionom koji čekaju parče tako vredne hartije koja omogućava prisustvo pisanju istorije pobeda je veća od svakog gola u večerašnjem meču.

Slika koja će otići u svet i pokazati svu veličinu „male“ Zvezde vredi više nego milioni koje donosi pobeda.

Delije, danas je vaš dan. Vaš praznik. Maštali ste, čekali i dočekali. Neka zagrmi „Marakana“. Nek se peva kao što dugo nije. Neka se trese stadion od pesme i usklika. Neka Topčiderom odjekuju bubnjevi… Ritam koji nosi do neslućenih visina neka ne staje svih 90 minuta. Za ovo ste se borili!

A na terenu… Pa pamti „Marakana“ i veće klubove i veća imena koje je dočekala, a i njihove suze…

Sanjajmo, jer svedoci smo. Neki snovi se i ostvaruju kada dovoljno veruješ u njih. Zna to i Vladan Milojević. Možda i najbolje.

sputniknews.com