BRNABIĆ: Povećanje penzija bio Vučićev san

Jedna od najvećih snaga Srbije je što imamo predsednika Republike i predsednika Vlade koji "veslaju u istom pravcu", izjavila je FoNetu premijerka Ana Brnabić.

Ona sebe opisuje kao tehnokratu, negira da je Srbija "zarobljena država", ali podržava "efikasnije i odgovornije sudstvo" i smatra da nije dobro da ministri daju izjave suprotne Vladinoj politici.

Premijerka je, u okviru serijala Kvaka 23, ocenila da termin "zarobljena država", upotrebljen u Strategiji Evropske komisije za Zapadni Balkan, "svakako ne bi primenila na Srbiju". 

Brnabić objašnjava da se taj temin ne odnosi jednako na "sve države, odnosno teritorije Zapadnog Balkana", i tvrdi da "Srbija svakako nije zarobljena država". 

U intervjuu novinarki Danici Vučenić, premijerka naglašava da je zemlja u reformama, da promene traju, a "za rezultate ćemo morati da sačekamo". 

Na pitanje o nedelovanju pravne države, poput nelegalnog objekta na Pančićevom vrhu i rušenja u Hercegovačkoj, Brnabić je rekla da "predsednica Vlade Srbije svakako ne može da uzme ni čekić, ni bager, pa da ide da ruši objekte koji nisu legalni, već mora da poštuje institucije Republike Srbije". 

"Moram da kažem da mi ne možemo da biramo kad ćemo biti pravna država", predočila je ona i pomenula primer Savamale u kojoj su "srušeni nelegalni objekti" i čije su rušenje, kako smatra, "svi pohvalili". 

Prema rečima Brnabić, "vladavina prava je da Vlada uradi ono što je zakonom propisano, da izda nalog o rušenju, da odbije zahtev za legalizaciju i da sačeka da nadležne institucije urade šta treba". 

"Pravda je ponekad spora, ali je svakako dostižna", uverena je premijerka, koja se "ne slaže da insititucije ne rade svoj posao, već da im nekad treba duže vremena i da bi trebalo da budu i efikasnije i transparentnije". 

Na opasku o lošim ocenama Evropske komisije o vladavini prava, ali i izjavi francuskog predsednika Emanuela Makrona da proširenje slabi EU, Brnabić je uzvratila da on nije mislio na Srbiju, već na neke druge zemlje Zapadnog Balkana. 

"Vladavina prava je izuzetno važna, ali ona nije samo do Vlade Srbije, već je isto tako i do sudstva, koje je nezavisno od Vlade", smatra Brnabić, koja je, povodom stava da pravosudje nije nezavisno, poručila da "ona nije adresa za sudske odluke i efikasnost". 

Ona je podsetila da je na okruglom stolu o izmenama Ustava rekla da "nama treba efikasnije i odgovornije sudstvo" i ocenila da "ne možete da kažete da je Vlada za sve kriva". 

Povodom kritika da se Ministarstvo pravde oglušilo o predloge sudija, tužilaca, advokata i civilnog sektora, Brnabić je rekla da posle devet meseci debate "nisu usvojene samo neke sitnice, a da je, na primer, čuveni zlatni glas povučen iz nacrta koji je otišao Venecijanskoj komisiji". 

Odgovarajući na više pitanja o odnosu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, njegovom izlasku izvan ustavnih ingerencija i njenoj formalnoj moći, Brnabić je ocenila da "svi zaboravljaju da je ona tehnokratski premijer". 

Brnabić je objasnila da "nema političku stranku iza sebe, da moć koju ima da vodi Vladu i menja Srbiju dolazi, pre svega, iz podrške Aleksandara Vučića i podrške SNS i da je to demokratija". 

Ona negira da je reč o nepoštovanju institucija i ustavnih i zakonskih propisa i navodi da i u "drugim zemljama EU ili Evrope postoje takvi slučajevi tehnokratskih premijera koji se konsultuju sa ljudima koji imaju većinu u skupštini". 

"Ja odgovaram Skupštini. Dakle, moram da imam većinu u Skupštini da bih sprovodila svoje odluke", istakla je Brnabić i dodala da se "ne stidi što kaže da je Vučić njen mentor", jer je "bitno da javnost to čuje iz razloga poštovanja i postojanja kontinuiteta". 

Brnabić misli da je Vučić pre nje "odlično radio svoj posao" i naglašava da bi se konsultovala sa njim o temama oko kojih ima dileme "čak i da on danas nije predsednik". 

"Ne postoji ništa loše u tome da se konsultujete sa ljudima za koje mislite da neke stvari znaju bolje i da su ih radili na pravi način. Ja nisam najpametnija na svetu, pa tačno da sam predsednica SNS, ne bih bila najpametnija na svetu", napomenula je Brnabić. 

Na insistiranje da objasni konkretnu situaciju u vezi sa penzijama, koje su u nadležnosti Vlade, a ne predsednika Srbije, Brnabić je rekla da je ona "zamolila Vučića da obrazloži odluku o povećanju penzija, jer je to bio njegov san i njegova misija". 

Na primedbu da ona nije na mestu premijerke da bi ispunjavala predsednikove "snove", Brnabić je rekla da bi, na primer, "2021. godine, kada neko drugi bude predsednik Vlade, po završetku velikog projekta Naučno-tehnološkog parka i labaratorijske lamele u Nišu, volela bude pomenuto ko je bio dovoljno hrabar i istrajan da pokrene ceo taj proces". 

Govoreći o Siniši Malom, kao budućem ministru finansija, premijerka je rekla da je to "u potpunosti bio zajednički izbor nje i predsednika". 

Drugo je pitanje koliko će građani Srbije da veruju da je "meni posao mnogo olakšan time što se u najvećoj mogućoj meri slažem sa politikom Aleksandra Vučića i njegovom vizijom", istakla je Brnabić. 

Na pitanje čime je Mali zaslužio da postane ministar, s obzirom na brojne afere koje prate njegovu političku karijeru, Brnabić je odgovorila da je on u Beogradu pokazao kako se "vodi odgovorna fiskalna politika u trenutku kada je Grad bio istorijski najzaduženiji" i da je napravio "odličan rezultat" 

Upitana da li će Mali doprineti ugledu Vlade, premijerka je odgovorila da "misli da će on doprineti timu" i da nije na njoj da ocenjuje nečije doktorate. 

Zanimljivo je da niko ne pominje da je Mali bio "fulbrajtovac" i jedan od najboljih studenata, uočila je Brnabić i naglasila da "sutra može da se napravi afera i za nju, ali da to ne znači da je ta afera istinita". 

"Kao predsednici Vlade, u potpunosti je na meni odgovornost kako će Siniša Mali da radi svoj posao ministra finansija, koji je užasno važan", ocenila je Brnabić. 

Ona se nada da će Skupština izglasati Malog da bude ministar finansija, da će biti zadržana finansijska disciplina i da će Vlada dobiti ministra "koji jako dobro poznaje privredu Srbije". 

Upitana da li bi smenila ministra odbrane Aleksandra Vulina zbog izjava o promeni spoljne politike, Hrvatskoj i nekih drugih, Brnabić je odgovorila da bi svakako konsultovala parlamentarnu većinu, koja njoj i njenoj Vladi, "daje moć u parlamentu i daje moć da menjamo Srbiju na bolje". 

Brnabić "ne misli da je dobro da ministri daju izjave koje su suprotne politici Vlade Srbije", dok na pitanje zašto su oni onda deo Vlade, odgovara "da smo u prošlosti navikli da svako može da priča šta hoće, ali da je danas ovo jedan drugačiji timski rad". 

"Ja pokušavam stalno da govorim mom timu da ne radimo to. Ali vraćam se na to što mislim da je danas jedna od najvećih snaga Srbije što imamo predsednika Republike i predsednika Vlade Srbije koji veslaju u istom pravcu i rade kao tim", istakla je Brnabić. 

Govoreći o neformalnom dokumentu zemalja Kvinte u vezi saKosovom i roku da se to pitanje reši do kraja godine, Brnabić potvrdila da o tome "ima informacije iz razgovora sa predsednikom Republike, da je on usmeno dobio neke predloge, koji u ovom trenutku nisu prihvatljivi, i da se dalje razgovara o tome". 

"Taj papir Kvinte ja svakako nisam videla i mislim da ga ni on nije video, ne znam da li postoji", rekla je Brnabić i naglasila da "nema stvarno neke vremenske odrednice za rešavanje problema sa Kosovom". 

Ona smatra da je ispravna i odgovorna politika da taj problem mora da se završi "zbog nas", a ne zbog EU, kako bi došlo do dugoročne stabilnosti i konačno pravog i jasnog prosperiteta za Srbiju. 

Brnabić negira da se Medijska strategija piše ponovo zbog pritisaka iz EU na temu slobode i položaja medija i negativnih nalaza svih relevantnih međunarodnih strukovnih i nevladinih organizacija, uključujući i Izveštaj o napretku Srbije. 

Brnabić je podsetila na njen sastanak sa Grupom za slobodu medija mnogo pre događaja u vezi sa Medijskom strategijom, posle čega je ministar imao još tri zasebna sastanka. 

"Ja sam čekala da vidim da li će se medijska udruženja i asocijacije vratiti u radnu grupu za izradu Medijske strategije. Nisu se vratili, Strategija je bila završena, ali nismo želeli da idmo sa njom zato što nije imala legitimitet", objasnila je Brnabić. 

"Bila sam i pre kritika EU i danas sam otvorena za sve sastanke. Mi se ne slažemo u viđenju, ja mislim da u Srbiji postoji sloboda izražavanja", rekla je Brnabić, "ali to što se ne slažemo u viđenju, ne znači da smo neprijatelji". 

Kao primer slobode medija, pomenula je da su "svi mediji pozvani na događaje koje ona organizuje, kao i na koferencije za medije, "na kojima mogu da postavljaju sva pitanja", što nije slučaj kada ide u posete kolegama u EU. 

Na primedbu da konferencije za medije nisu merilo slobode medija, već atmosfera u kojoj se radi, delovanje poreske uprave, inspekcija, kao i tržište oglašavanja, premijerka je podsetila da je jedan od zahteva Grupe za slobodu medija da se obezbede osnovna prava radnicima u medijima. 

Upitana o poslaničkom statusu Vojislava Šešelja, budući da je on osuđen za ratni zločin, Brnabić je rekla da je njoj "teško da odgovori na to pitanje". 

"To je pitanje pre svega za parlament, koji je u hijerarhiji iznad mene, tako da ja o narodnim poslanicimane mogu da razgovaram", zaključila je Brnabić.