Bila sam nepokretna, ljudi su bežali od mene kao da sam ZARAZNA, ALI NISAM ODUSTALA: POTRESNA ISPOVEST DANIJELE IZ LESKOVCA KOJA JE POBEDILA RAK!

Imala je samo 11 godina, petice u dnevniku, a smešila joj se i sportska karijera, kada je na rutinskom pregledu otkriveno da ima akutnu leukemiju. Sada ima 25 godina, asistent je na fakultetu i sprema se da upiše doktorske studije.

Kako prenosi Jugmedia, reč je o Danijeli Pavlović iz Leskovca, devojci koja je poslednjih godina stalni posetilac akcijama NURDOR-a, koja nasmejano i hrabro poziva na humanost i pomoć deci oboleloj od raka, istovremeno tražeći da se setimo onih malih heroja koji nisu više sa nama.

"Bila sam atletičarka i spremala se da igram za reprezentaciju. Zdrava kao dren, nikada me ništa nije bolelo. Na rutinski sportski pregled se nisam ni obazirala.

Ali odmah posle pregleda mi je rečeno da imam akutnu leukemiju – rak. Bio je to za mene šok, kao grom iz vedrog neba, posebno za moje roditelje, što mi je bilo veoma teško“, počinje svoju ispovest ova ljupka Leskovčanka za Jugmediu.

Krenula je bitka za život, najpre u Tiršovoj u Beogradu i nastavak terapije na Hemato-onkološkom odeljenju u Nišu.

"Bilo je i velikih kriza, jednog momenta sam bila nepokretna, pa sam ostala bez kose. Možda mi je, ipak, najteže palo to nerazumevanje od strane okoline, drugova… Svi su se bukvalno plašili i pomerali od mene kao da sam zarazna.

Teško su mi padala i zabrinuta lica roditelja i to što su ponekada nesvesno pokazivali strah od moje smrti. Samo sam ja znala da ću preživeti i negde taj pozitivni odnos, čini mi se, pomogao je", dodaje ona.

Iako je posle povratka u školske klupe uložila veliki napor da savlada propušteno, redovno se borila za dobre ocene u indeksu na ekonomskom fakultetu i master studijama, ova mlada Leskovčanka život gleda drugačijim očima za razliku od mnogih njenih vršnjaka.

"Lepo je biti uspešan, dobar u onome što radiš, ali to je nešto što mi nije prioritet. Najvažnija je sreća koju osetite što su svi oko vas živi i zdravi, a srećnom me čini i sam osmeh ljudi, ponajviše taj osmeh koji mnogima nedostaje", kaže Danijela.

Tokom dvogodišnjeg lečenja stekla je prijatelje u nesreći. Drugove i drugarice sa kojima se i danas druži ili čuje.

"To su neraskidiva, večna prijateljstva. Stekla sam prijatelje za ceo život. Neraskidiva veza, jer znamo šta smo preživljavali u najtežim trenucima i bili smo velika podrška jedni drugima.

Nažalost ono što je za mene bolno to je što sam ostala bez puno prijatelja. Neki nisu dobili tu borbu i to je jedna bolna tačka kada se vraćam unazad", objašnjava Leskovčanka.

Danijela je već 10 godina volonter NURDOR-a, čiji su joj članovi preko socioloških i psiholoških radionica pomogli da ne padne u duhovnu krizu i da se kasnije što brže vrati normalnom životu.

"Ta podrška je, osim terapije, nešto najvrednije što se dobije.

A ja sam prošla kroz jednu veliku životnu lekciju koju želim da podelim i sa bolesnima i sa zdravima, da probudim humanost i razumevanje, da deci pokažemo da rak nije zarazan, da se bolesna deca ne diskriminušu, da cela zajednica otvori svoje srce za njih“, dodaje Danijela koja je sa 13 godina pobedila zlokobnu bolest.