Austriji od novembra treba 30.000 radnika: Ovo su uslovi, poslovi i plate koje se nude

Radna snaga sa Jadrana seli se u Alpe. Turistička sezona je pri kraju, a kuvare, konobare, spremačice Austrijanci već traže da bi ih zaposlili na skijalištima. Potrebno im je, procenjuje se, oko 30.000 ljudi.

– Potražnja za radnicima ovih profila jako je velika. Raspisani su konkursi za profesionalce – kvalifikovane kuvare, fizioterapeute, masere, kozmetičarke, a što se tiče konobara i spremačica, tu dokazi o stručnoj spremi nemaju presudnu ulogu, ali svakako treba barem poznavati nemački jezik – kaže Aleksandara Bertelt iz kompanije “Euro Career” iz Pule, preko koje će radnici i ove godine trbuhom za kruhom u planine, prenosi “Slobodna Dalmacija”.

– Najviše je potražnje za radnom snagom u Salcburgu, Tirolu i Forarlbergu, a manje u Koruškoj ili južnom delu Štajerske, gde gosti dolaze zbog jezera, a ne radi skijanja pa se tamo glavna turistička sezona odvija leti.

Interesantno je da se potreba za radnicima u turizmu u Austriji zimi i leti izjednačila, što je trend poslednjih godina. Radi se šest dana u nedelji, 54 sata, a slobodan dan poslodavci daju radnicima po dogovoru – kaže ona.

Visina plata zavisi od mnogo stvari: od iskustva radnika i kategoriji objekta, jer nije isto je li u pitanju luksuzni hotel ili smeštaj s tri zvezdice, i na kraju – najvažnije je o kojoj se poziciji i nivou odgovornosti radi – pomoćnom kuvaru ili nekom ko je jedan od glavnih ili njegovih zamenika u kuhinji.

Ipak, neki je prosek od 1.600 evra do 2.000 evra, s tim da su radnicima osigurani hrana i smeštaj, a njihov angažman traje šest meseci od prvog novembra do kraja aprila – kaže Bertelt.

Poznavanje nemačkog jezika do nivoa B1 važno je za one koji više komuniciraju s gostima – na primer, za konobare – drugi kandidati mogu govoriti jezik do mere da im je to dovoljno da se snađu u komunikaciji.

– Konobari mogu jako dobro zaraditi i od bakšiša. U principu, ljudi odu gore šest meseci, dobro zarade, a malo potroše jer su im hrana i smeštaj osigurani, a kako rade šest dana nedeljno, zapravo nemaju ni vremena potrošiti ono što su dobili.

Mnogi to iskoriste da nauče ili unaprede znanje jezika i steknu dodatna znanja, veštine, što će im poslužiti u traženju nekog boljeg posla – kaže Bertelt.

BALKANCI HRLE I U NEMAČKU

Nemačka beleži priliv sve većeg broja izbeglica sa Zapadnog Balkana. Samo u prvih osam meseci ove godine Savezna agencija za rad izdala je 63.000 radne dozvole ljudima iz ovog regiona, 70 odsto više nego u istom periodu prethodne godine.

Razlog naglog rasta je specijalna regulativa za Zapadni Balkan, uvedena početkom 2016, piše nemački “Velt”.

Kriza izazvana dolaskom velikog broja izbeglice iz Sirije i Iraka još tada je pogoršana usled velikog priliva tražilaca azila sa Kosova, iz Albanije, Makedonije, Srbije i Bosne i Hercegovine.

Nemačka je te zemlje proglasila sigurnim zemljama porekla, pa migranti koji pristižu iz njih gotovo da nemaju šanse da dobiju azil.

Kao reakcija na to, uvedene su značajne olakšice za radne migrante sa Zapadnog Balkana: ko podnese dokaz da mu je ponuđen konkretan posao u Nemačkoj, dobija radnu dozvolu, pri čemu se ne traži dokaz o kvalifikacijama.

Savezna agencija za rad samo proverava da li postoje domaći kandidati za dotično radno mesto, ali u četiri od pet slučajeva uprava daje zeleno svetlo. Nasuprot tome, kriterijumi za gastarbajtere iz trećih zemalja veoma su strogi.

Prema saznanjima Instituta za istraživanje tržišta rada i zapošljavanja (IAB), sa Zapadnog Balkana uglavnom dolaze nekvalifikovani (47 odsto) i polukvalifikovani radnici (49,6 odsto), dok udeo fakultetski obrazovanih radnika i drugih stručnjaka iznosi svega 3,4 odsto.

Ubedljivo najviše radnih dozvola izdaje se radnicima u građevinskoj branši (gotovo polovina). U ugostiteljstvu je potražnja za radnom snagom sa Balkana takođe velika, ali se traže i higijeničari, negovateljice i baštovani.

Radna viza traje dokle god je osoba zaposlena, a predviđeno je da se ljudi vrate u domovinu kada ostanu bez posla. Migranti, međutim, imaju pravo na socijalna davanja ukoliko su u Nemačkoj radili najmanje 12 meseci.

Zbog toga nije isključeno da ostanu čak i ako izgube posao, piše “Velt”.

Dozvola Savezne agencije za rad, međutim, ne garantuje pravo na ulazak u zemlju, jer radnici prvo moraju da podnesu zahtev za vizu u svojoj zemlji, a u većini zemalja Zapadnog Balkana viza se čeka više meseci, u Sarajevu čak godinu dana.

Regulativa za Zapadni Balkan koja je uvedena na vrhuncu izbgegličke krize, važi do 2020.

(Slobodna Dalmacija, Welt.de)