Zaronio i otkrio "mašinu" koja je sto godina zbunjivala naučnike

Kapetan Dimitrios Kondos i njegova posada plovili su prema Severnoj Africi, kada su pronašli olupinu čiji je sadržaj zbunjivao svetske naučnike skoro 120 sledećih godina.

Godine 1900, Kondos i njegovi ljudi usidrili su se kod ostrvceta Antikitera, čekajući bolje vremenske uslove. 

Da ubiju vrijeme, ronili su ne bi li pronašli sunđere. 

Ronilac Elijas Stadijatis zaronio je na 45 metara dubine i ubrzo povukao konopac da ga izvuku na površinu. 

“Dole je gomila leševa ljudi i životinja”, rekao je preplašeni Grk. 

Kondos se i sam spustio da proveri navode, a vratio se s lepom bronzanom statuom. 

Obaveštene su vlasti, a izvlačenje artefakata s antičkog rimskog broda trajalo je više od godinu dana. 

Izvađene su bronzane statue Filozof i Efeb, čak 36 porcelanskih skulptura među kojima i Herkules, Odisej, Diomed, Hermes i Apolon, tri porcelanske statue konja, bronzana lira, nekoliko komada staklenih predmeta... 

Olupinu nije bilo lako proučavati. Jedan ronilac je poginuo, dvojica ostala paralizovana zbog dekompresije, a najvredniji eksponat još nije nađen. 

Tek 1902. arheolog Spiridon Stais primetio je neobičan predmet, komad bronze s ugrađenim zupčanikom s natpisima na grčkom. 

U pitanju je bio mehanizam iz Antikitere, prvi poznati svetski analogni računar, sastavljen od 37 delova koji su korisniku omogućavali praćenje kretanja Meseca i Sunca kroz Zodijak, predviđanje pomračenja, ali i praćenje tačnih dana održavanja važnih festivala poput Olimpijskih igara. 

Poslednja istraživanja tvrde da je mehanizam omogućavao praćenje datuma čak 42 događaja, kao i određivannje godišnjih doba. 

Najsofisticiraniji proračun bila je Mesečeva eliptična putanja i određivanje Mesečevih mena. 

Mehanizam je nastao ili 87. godine pre nove ere ili između 100. i 200. godine pre Hrista, a modernoj nauci je trebalo 75 godina da shvati da je predmet vredan istraživanja. 

Slične naprave nisu se pojavile sve do 14. veka.

Kako je mehanizam dospeo na brod, nije sasvim jasno. Najbliža istini je pretpostavka da je bio deo rimskog plena koji je s prevožen s Rodosa u Rim, gde je trebalo da bude deo trijumfalne parade koju je priredio sam Julije Cezar. 

Još dva poznata Rimljanina imaju teorije o teretu s dna Egejskog mora. 

Prema jednoj, reč je o plenu generala Sule nakon zauzimanja Atine. Prema drugoj, čak je i znameniti rimski govornik Ciceron znao za "Arhimedov mehanički planetarijum". 

Ima i istraživanja prema kojima je brod prema Rimu išao iz današnje Turske. 

Ne zna se ni gde je tačno nastao mehanizam. Možda iz kolonija na Korintu ili, prema Žaku Kustou, iz Pergama, gde se nalazila velika biblioteka od koje je bila veća jedino ona u Aleksandriji. Računar je možda sastavljen i na Rodosu, u akademiji koju je osnovao stoički filozof Posejdonije. 

Kako se funkcionisanje mehanizma zasniva na teoriji kretanja Meseca astronoma Hiparha, može da se pretpostavi i da ga je možda upravo on i konstruisao, ili ga bar koristio. 

Ono što je zanimljivo je da se na mehanizmu nalaze i uputstvo za upotrebu od 3.400 grčkih slova. Procenjuje se da ih nedostaje hiljadu. 

Suprotno ranijim saznanjima, novija istraživanja zapisa na mehanizmu pokazala su da je mehanizam iz Antikitere bio izuzetno precizan, do tačnosti od jednog stepena u 500 godina. Zanimljivo, nakon aktivnosti Žaka Kustoa 1976, nije bilo daljih istraživanja lokaliteta. 

Godine 2014 sprovedena su nova istraživanja koja su trajala sve do jeseni 2016. Otkriveno je više od 60 novih predmeta, ali i nešto od najveće važnosti nakon mehanizma – izuzetno dobro očuvan ljudski kostur. 

Naučnici se nadaju da će iz kostiju moži da izvuku DNK i dobiju odgovore na pitanje ko su bili ljudi na brodu, i zašto je potonuo. 

Sam Kusto je pronašao ostatke četiri osobe, što je retkost za antičke olupine, ali takođe nijedna do sada nije bila toliko istraživana.

B92