Tramp opet nije održao reč, uplašio se CIA i FBI, objavljen samo deo dokumenata o ubistvu Kenedija

Planovi CIA o ubistvu Fidela Kastra i veze koje je s Rusima imao Li Harvi Osvald - neki su od detalja koji su izronili objavljivanjem poverljivih dokumenata.

To piše britanski "Telegraf", dan nakon što je predsednik SAD Donald Tramp dozvolio objavljivanje 2.800 dokumenata o ubistvu Kenedija, ali istovremeno i blokirao više stotina dokumenata vezanih za ubistvo, uvaživši apele iz CIA i FBI da ti dokumenti treba da ostanu tajni.

Predsednik SAD Donald Tramp blokirao je objavljivanje više stotina dokumenata o ubistvu Džona Kenedija uvaživši apele iz CIA i FBI da ti dokumenti ostanu tajni. 

"Nemam izbora", naveo je Tramp u dopisu koji su preneli zvaničnici Bele kuće, prenosi AP . 

Iako su istoričari upozorili da obelodanjena dokumenta verovatno ne sadrže "bombastična" otkrića i da će teško ućutkati rasprostranjeme teorije zavere o atentatu izvedenom 1963, neka od tih dokumenata privukla su pažnju jer se, između ostalog, tiču Osvaldove povezanosti s Rusima. 

Jedan od najinteresantnijih podataka jeste da se Osvald sastao sa Valerijem Vladimirovičem Kostikovom, agentom KGB koji je bio odgovoran za ubistva, dva meseca uoči atentata na Kenedija, a FBI veruje da je sastanak bio vezan za dodeljivanje vize ili pasoša Osvaldu. 

Ipak, u jednom od dokumenata se opisuje sovjetska reakcija na ubistvo Kenedija, pri čemu su navodno sovjetski zvaničnici rekli da Li Harvi Osvald nema nikakve veze sa Sovjetskim savezom i opisali su ga kao "neurotičnog manijaka koji nije lojalan ni svojoj zemlji ni ičemu drugom" negirajući da je Osvald ikad pripadao bilo kojoj organizaciji u Sovjetskom savezu i da mu je ikada dodeljeno sovjetsko državljanstvo. 

Sovjetski savez je, otkrivaju dokumenta, verovao da je reč o puču ultradesnice u SAD, te da to nije delo jednog čoveka već pažljivo planirane kampanje u kojoj je učestvovalo više ljudi. 

Iz jednog dokumenta se vidi i da je Sovjetski savez posle Kenedijeve smrti strepeo da bi, u odsustvu liderstva, "neki neodgovorni general u SAD mogao da lansira raketu na SSSR". 

Među najzanimljivijim tek obelodanjenim dokumentima su i ona koja bacaju svetlo na razne aktivnosti Kenedijeve administracije kao što su njeni tajni pokušaji da uništi vladu Fidela Kastra na Kubi, navodi londonski dnevnik. 

Naime, u "rezimeu činjenica koje je sakupio izvršni direktor Komisije CIA u vezi sa mogućom umešanošću u planove u ubistvima stranih lidera" iz 1975, navodi se da je CIA razmatrala saradnju sa "mafijaškim resursima" kao način ubistva kubanskog lidera. 

Komisija je, stoji u dokumentima, tada utvrdila da su agenti CIA-e bili umešani u planove u toj zemlji sa pojedinim građanima i drugima u nastojanju da ubiju premijera Kastra. 

Otkriveno je i da je na sastanku septembra 1962. grupa Kenedijevih visokih pomoćika, među kojima je bio i njegov brat Robert kao javni tužilac, razgovarala o nizu opcija protiv Kastrove komunističke vlade, a CIA je bila zadužena da razmotri mogućnost sabotaže delova aviona koji će biti isporučeni iz Kanade na Kubu. 

Među dokumentima je i jedan na više od 400 strana, koji opisuje ljude praćene kao potencijalne pretnje po Kenedija i njegovog naslednika Lindona B. Džonsona. 

Iz obelodanjene dokumentacije se saznaje i da je policija u Dalasu znala za pretnje smrću Liju Harviju Osvaldu, koga je na kraju i ubio vlasnik dalaskog noćnog kluba Džek Rubi. 

Neka dokumenta su do poslednjeg trenutka zadržavana u tajnosti, a neki navodi nagoveštavaju da je nekoliko stotina sada objavljenih dokumenta prvobitno trebalo da prikrije istragu o Osvaldovoj poseti Meksiko Sitiju, navodi "Telegraf". 

U svakom slučaju, federalni agenti su mahnito vrebali svaku, i najbezazleniju dojavu, glasine i tragove širom sveta u danima nakon ubistva Kenedija 22. novembra 1963, zaključuje se iz dosad tajnih dokumenata.

Tanjug