TAJNO PROROČANSTVO PATRIJARHA PAVLA: Veliki ratovi, sudbina Kosmeta … evo šta će se desiti

Veliki broj sveštenika i monaha je imao priliku da razgovara sa pokojnim patrijarhom Pavlom. Po prirodi je bio tih i povučen, pa je zato uzak krug onih kojima je poveravao informacije o budućim događajima.

Dokumente koji svedoče o budućnosti čuva na Kosovu, monah Jovan Sinđelić. Ti spisi se iz bezbedonosnih razloga premeštaju svakog meseca. Trenutno su locirani u manastiru Pećka patrijaršija, a uvid u njih ima samo par ljudi koje je sam patrijarh odabrao.

Jedan deo spisa upozorava na završne dane Srbije i Evrope, po svedočenju monaha Jovana.

– Poslednji dani će posebno biti krizni za Srpsku pravoslavnu crkvu, jer će izgubiti poštovanje od vernika. Moderan stil života povući će sve tradicionalne vrednosti, a ateizam će uzeti maha.

Doseljavanje islamista na teritoriju Evrope se poklapa sa predviđanjima patrijarha. Uslediće verski ratovi koji će biti kobni po pravoslavce i katolike, predvideo je patrijarh.

Zanimljivo je da patrijarh Pavle nije želeo da venčava ni sahranjuje ni najviše državne zvaničnike. Isto se ponašao i patrijarh German koji je odbijao da venčava čak i najviše crkvene zvaničnike, kao i prijatelje.

Patrijarh Pavle i patrijarh German smatrali su da venčanje koje činodejstvuje najviši zvaničnik crkve treba da bude privilegija samo članova kraljevskih i carskih porodica.

Nije koristio televizor, ni radio, niti je čitao novine, znajući da su “prilike takve da će ono što je od važnosti doći i do njega”. Umeo je sve sam da popravi, bilo da su to cipele, naočare, roletne. Sam je kuvao, šio i nijedan fizički posao mu nije bio ni stran ni težak.

Kada je tek postavljen na tron patrijarha i kada se preselio sa Kosova u zgradu Patrijaršije u Beogradu, još dugo su ga zaticali kako rano ujutro pere stepenište. Iako su mu govorili da “ima ko to radi u Patrijaršiji”, on je uzvraćao da je navikao i da mu nije teško.

Često bi iz Patrijaršije odlazio da se i ne javi, kako bi bez pratnje obavio sve što je trebalo.

Kada je sa episkopima vozom putovao za Austriju na jedan od ekumenskih susreta, baš u njihovom vagonu nije bilo grejanja. Po izlasku iz voza, sve vladike su se žalile na hladnoću i kako su se smrzli, a patrijarh im je, aludirajući na višak kilograma i njihovo salo rekao: “A meni nije imalo šta da se smrzne.”

Dok je kao vaspitač radio u Banji Koviljači, iz ledene vode spasao je dečaka koji se davio. Kao posledicu tog poduhvata dobio je, u to vreme, smrtonosnu tuberkulozu. Međutim, iako mu doktori nisu davali više od tri meseca života, on je uspeo da se oporavi i doživi duboku starost.

Verovali ili ne, nekada davno u istoj klupi u gimnaziji u Tuzli sedeli su Meša Selimović i patrijarh Pavle.

Jednom prilikom kada je završio sa jelom, uzeo je salvetu ispred sebe na kojoj je bilo nekoliko mrvica. Tiho je pokupio svaku mrvu i pojeo. Prisutni su šokirano upitali šta to radi, a on im je odogovorio: “Ne znate vi, deco moja, šta znači glad i koliko je dece širom sveta gladno, a mi bacamo hleb pored stola i u kontejnere. Nekima one predstavljaju život i nadu, a mi ih se tako lako odričemo. Setite se svaki put gladne dece širom Afrike i sveta kada vidite mrvice pored stola.”

Jednom je patrijarh išao negde avionom. Kada su leteli nad morem, avion je ušao u zonu turbulencije i bilo je truckanja. Mladi arhijerej koji je sedeo pored patrijarha pitao ga je šta on misli o tome ako se avion sada sruši.

On je bez zbunjenosti rekao: “U odnosu na sebe, primiću to kao akt pravednosti, jer sam u životu pojeo toliko riba da bi sada bilo čudno kada one mene sada ne bi pojele.”

Potomcima svog brata, kao najbližim srodnicima, ostavio je samo budilnik i sat, dok će njegovim ordenjem, ali i pisanim delima, koja već danas imaju neprocenjivu vernost koja se meri milionima evra, raspolagati SPC.

Umeo je da bude i strog. Uoči jednog obeda, za trpezom su svi izgovarali molitvu. Jedan monah je ćutao. Patrijarh ga upita zašto ćuti, zašto se ne moli sa ostalima, a monah je odgovorio da se moli u sebi. Patrijarh mu je na to dodao da onda treba i da jede u sebi.

Malo je poznato da je bio i izuzetan pevač. Uživao je u višeglasnom pojanju duhovnih pesama. Nikada se nije ustručavao da negoduje ukoliko hor ne bi pevao sa verskim zanosom, pa je znao da stane pred njih i pun žara pokaže kako se pevaju liturgijske pesme.

Podsećamo, patrijarh Pavle rođen je kao Gojko Stojčević, a 1948. zamonašio se u manastiru Blagoveštenje. Odrastao je s tetkom po ocu, koju je mnogo voleo i koja mu je zamenila roditelje. Imao je želju da postane lekar.

Espreso.rs